Барбарикум на доловима Долова

Долово – На заталасаним пољима и дољама атара села које по њима и доби име – Долово, у доба антике и средњег века досељавала су се, живела и са њих нестајала варварска племена – Дачани, Сармати, Лимиганти и рани Словени. За собом су остављали све што су направили и имали, па тако на километар од данашњег насеља и простору некада сеоске циглане, тим археолога на челу са вишим кустосима панчевачког Народног музеја, мр Војиславом Ђорђевићем и Јеленом Ђорђевић, само у овогодишњој кампањи пројекта „Систематска археолошка ископавања локалитета Циглана у Долову”, који је финансијски подржало Министарство културе, у оквиру конкурса за заштиту археолошког наслеђа, пронашао је 50 земуница из античког периода и средњег века.

Прва истраживања на овом локалитету започела су још 2013. године сондирањем терена, а последње две у току су систематски радови. У широким ископима на простору од око 300 квадратних метара за три године откривено је и истражено више од 90 археолошких објеката и целина у оквиру неколико насеља из периода антике (3. до 5. века), раног (8. до 10.) и зрелог средњег века. По речима мр Војислава Ђорђевића локалитет је веома специфичан, налазиште богато, па и стратиграфски сложено, тако да и после неколико година рада на терену има још много посла, јер се преплићу трагови више племена у различитим периодима. „Пронашли смо више врста стамбених објеката, пре свега земунице укопане дубоко у лес и надземна станишта и економске јединице: трапове – оставе за храну, земљане калотасте пећи и ровове. Посебно је богат налаз покућства, посуђа, производа кућне радиности, па и заната, који се мери хиљадама комада, највише фрагмената грнчарије и другог покретног материјала. Бурно се живело на овом терену. То се пре свега односи на варварска племена која су живела у јужном Банату, у „барбарикуму”, у непосредној близини границе Римског царства и ране Византије. Објекти, који су укопани једни кроз друге, говоре нам о динамичном дешавањима и честим сменама популације”, каже мр Ђорђевић за „Политику”.

Простор је очигледно био погодан за живот због близине водотокова, који су се усекли у долове. Иако је насељавање очекивано, Ђорђевић указује да је мало истражених насеобина из доба антике, а ово доловачко је јединствено у широј околини. Тиме је истраживање значајније, јер ће сазнања о пронађеним објектима и предметима употпунити слику о људима који су у далекој прошлости боравили на овом простору.

Нажалост, највећи део налазишта је у великој мери уништен вишедеценијским радом пољске циглане, а преостали сачувани заузима око 2,5 хектара, што отвара могућности за даља систематска истраживања. „Налазиште је изузетно изложено ризицима. Археолошки слојеви и целине служе мештанима као позајмиште за глину и песак, те се константно поткопавају и урушавају. Локалитет је изложен и противзаконитим, па и криминалним деловањем „археолога” аматера, дивљих копача и детектораша, чије присуство је видљиво. Циљ овог пројекта јесте и заштита преосталог дела локалитета у што већој мери”, додаје мр Ђорђевић.

Ископавања на овом потесу, према проценама панчевачких археолога, може да траје и више од десет година. За сада, извесно је да ће бити настављена наредног лета, између осталог и зато што у Банату за сада нема насеља из тог времена која су истраживана у већем обиму. Пронађени материјал ће бити обрађен и конзервиран у панчевачком музеју, делом и изложен, што ће верују у Градској управи Панчева, по угледу на светске трендове потпомоћи и развој туристичког потенцијала града.