Кастрови писци и одметници

Филмска прича „Санта и Андрес”, у режији Карлоса Лечуге, са великим успехом приказана је у Торонту и Сан Себастијану, али на Међународном фестивалу новог латиноамеричког филма у Хавани који управо почиње, домаћа публика неће моћи да је види.

Први пут од када су герилци са Фиделом Кастром на челу са власти збацили диктатора Фулгенсија Батисту,  опозиционар је у кубанском филму приказан у позитивном светлу.

Протагонисти другог филма Карлоса Лечуге су писац који је пао у немилост власти и девојка Санта којој је народни одбор њеног места дао у задатак да стражари испред колибе дисидента и помно мотри шта овај ради, како се не би појавио на некој међународној конференцији о миру која се одржавала у то време.

Зорана Шуваковић

Инфанте на српском

Ремек-дело хиспаноамеричког бума Три тужна тигра Гиљерма Кабрере Инфантеа, које је четрдесет година од објављивања преведено код нас, носталгична је реконструкција Хаване с краја педесетих, у освит револуције

Коначно ћемо читати на српском Три тужна тигра, Кубанца Гиљерма Кабрере Инфантеа, једну од најбољих књига написаних на шпанском језику. 

Сто година самоће, Школице, Бестидна ноћна птица, Тера Ностра, Разговор у Катедрали, Ја, врховни и сада, најзад ТТТ, ремек-дело хиспаноамеричког бума које нам је тридесетак година недостајало у библиотеци. 

Оно што су Уликс и Тристрам Шенди за англосаксонску, што је Петронијев Сатирикон за класичну књижевност, то су Дон Кихот и ТТТ за хиспанску.

Бранко Анђић

Фестивал алтернативног филма

У славу аматера

Прича о култури кино-клубова у бившој Југославији је прича о филмском ентузијазму – о филмофилима које је окупљала заједничка страст, нестрпљивим да узму у руке камеру и експериментишу с њом

Академски филмски центар је рођен као Академски кино-клуб 1958. године, који је убрзо прерастао Кино-клуб Београд, стичући углед како због разноврсности радова, тако и због репутације аутора.

Академски филмски центар је последњи активни клуб у Србији, један од ретких преосталих у региону.

Никола Ђурић који је приредио изложбу о историји овог центра у оквиру Фестивала алтернативног филма (од 7. до 11. децембра у Дому културе „Студентски град” у Београду) представник је средње генерације аутора у Академском филмском центру.

Почео је као члан клуба крајем шездесетих, стварајући изузетне филмове Самогласници и Гавран 1973. године, пред крај златне ере југословенског филма.

Ову еру је великим делом обележила активност филмских клубова и њихових чланова, међу којима су били Живојин Павловић, Желимир Жилник, Никола Стојановић и Томислав Готовац.

Грег де Кјур

Исламофобија у Америци

Премијера комада Обешчашћени у бечком Бургтеатру потврдила је контроверзну репутацију ове савремене политичке драме, у којој амерички аутор Ајад Акхтар критикује предрасуде према муслиманима у Америци, али их уједно и потврђује

Обешчашћени је комад о којем се тренутно говори у међународним размерама. Праизведбу је доживео 2012. у Чикагу, а наредне године је добио Пулицерову награду.

У прошлогодишњој позоришној сезони био је најизвођенији комад у Америци, док је у свету игран у преко четрдесет градова.

Немачки часопис „Театер хојте“ прогласио га је за најбољи комад страног аутора постављен на немачком говорном подручју у 2016. години.

Катарина Рорингер Вешовић        

ТАРНЕР 2016.

Ласта покућарка

Могу да уживам без осећаја кривице у нијансама, линијама, просторности и довитљивости које одишу непотрошачком радошћу, разиграном аполитичношћу, без потребе да се о било чему размишља, да се нешто памти, без односа са историјом, уметношћу, политиком, поезијом нити друштвеним односима

Хелен Елизабет Мартен (1985) је нова млада комета британске уметничке сцене. Уметница која је прву самосталну изложбу у Британији имала 2012. године три године касније је представљала своју земљу на Венецијанском бијеналу, док је ове године после изложбе у Серпентинској галерији у Лондону освојила прво Хепворт награду за скулптуру, а потом и престижну Тарнерову награду.

Шта ствара уметница која је освојила награду која носи име најзначајније британске вајарке двадесетог века, Барбаре Хепворт?

Наоко, свет малих, ручно израђених објеката склопљених у непредвидљиве структуре чије текстуре, боја и првобитна намена варирају, док све заједно опстаје у кохерентној, концептуално нејасној али естетски занимљивој целини.

Александра Лазар