Најугроженији Роми, жене и особе са инвалидитетом

Као најдоминантнији облик кршења људских права грађани Србије истичу веома дуге судске процесе и немогућност ефикасног приступа правди. Влада је приступила решавању овог пробема, а потврда за то је и недавно отворено Преговарачко поглавље 23, који се односи на владавину права. Верујем да ће грађани у наредном периоду осетити ефекте примене Закона о заштити права на суђење у разумном року који је усвојен прошле године, каже Сузана Пауновић, в. д, директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије, поводом Међународног дана људских права.

А на питање које су најугроженије друштвене групе у Србији, наша саговорница наводи да су то особе са инвалидитетом, жене, старије особе и припадници ромске националне мањине.

– Последњи попис становништва показује да у Србији живи преко 147.000 хиљада Рома, а процена је да овај број иде и до 250.000. Више од других грађана, они се суочавају и са проблемима у образовању, запошљавању и становању, а висок ризик од сиромаштва и даље је један од кључних проблема. Међу њима, у најтежем положају су Ромкиње. Оне су вишеструко дискриминисане, и често постају жртве насиља, трговине људима, тешко се запошљавају и животни век им је краћи. И припадници ЛГБТ заједнице су и даље великој мери изложени дискриминацији.  

Међународни дан људских права дочекујемо са чињеницом да су жене у Србији за исти посао плаћене чак 11 процената мање него мушкарци.

Свега 30 одсто жена у Србији су власнице некретнина, што их ставља у потенцијално рањив положај кад је у питању насиље у породици и развод.

Подаци говоре и да жене трпе дискриминацију готово у свим сферама живота – оне се теже запошљавају, отпуштају се и чине већину у свим мање плаћеним професијама.

Дуго најављиван Закон о равноправности жена и мушкараца повучен је из скупштинске процедуре, између осталог и због тога што је невладин сектор имао велики број примедби на овај закон.

– Од брзине усвајања закона много је важније да постоји сагласност законске норме и примењеног. Битно је постизање пуног консенсуса и са цивилним друштвом око свих питања која треба да буду уређена овим законом, а које имају директан утицај на оне који од овог закона треба да осете побољшање у свакодневном животу. Повећан број притужби за дискриминацију на основу рода говори да је подигнута свест грађана на који начин могу да остваре своја права – каже Сузана Пауновић.

Свака друга жена у Србији преживи неки облик насиља и то насиље често остаје „невидљиво“ све док се не заврши трагедијом. Током протекле године 34 жене су убијене у породичном насиљу. Припадници НВО сектора изражавају сумњу у новоусвојени Закон, јер је држава и до сад имала законских могућности да оштрије реагује на случајеве насиља па то углавном није чинила. 

– Кључно за заштиту од насиља у породици  је да институције буду боље повезане и да у системском одговору државе постоје различите интервенције које су усмерене на заустављање насиља. Одговорност носиоца јавних функција за пропусте у поступању мора бити санкционисана, јер се жртве насиља за помоћ обраћају службеницима који чине систем. Управо су ова питања уређена кроз Закон о спречавању насиља у породици који је недавно и усвојен. За службена лица која знају за насиље, а не реагују на њега, предвиђена је прекршајна казна. Ми знамо да жртве често остају са насилником због деце или због економске зависности. Зато ћемо, у циљу њиховог економског осамостаљивања, од наредне године обезбедити субвенције послодавцима који запосле жртве породичног насиља и трговине људима – најављује  в. д директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије.

Иако су последње три Параде поноса одржане готово без инцидената, сва социјално-психолошка истраживања говоре да је степен социјалне дистанце према припадницима ЛГБТ заједнице и даље висок.

Са друге стране, јача притисак да Србија призна геј брачне заједнице а припадници геј заједнице изјављују да ће, након усвајања овог закона, тражити и право да усвајају децу. Колико је наша земља далеко од прихватања сексуалних мањина?

– Чињеницом да су се у претходне две године одржале Параде поноса без инцидента  послата је јасна порука да Влада неће да одустане од обезбеђивања и заштите права сваком грађанину. Међутим, Влада у овом тренутку не разматра регистровање истополних брачних заједница, нити су они били захтев ЛГБТ заједнице, као што са њима никад није било разговора о усвајању деце – закључује Сузана Пауновић.