Najugroženiji Romi, žene i osobe sa invaliditetom

Kao najdominantniji oblik kršenja ljudskih prava građani Srbije ističu veoma duge sudske procese i nemogućnost efikasnog pristupa pravdi. Vlada je pristupila rešavanju ovog probema, a potvrda za to je i nedavno otvoreno Pregovaračko poglavlje 23, koji se odnosi na vladavinu prava. Verujem da će građani u narednom periodu osetiti efekte primene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je usvojen prošle godine, kaže Suzana Paunović, v. d, direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

A na pitanje koje su najugroženije društvene grupe u Srbiji, naša sagovornica navodi da su to osobe sa invaliditetom, žene, starije osobe i pripadnici romske nacionalne manjine.

– Poslednji popis stanovništva pokazuje da u Srbiji živi preko 147.000 hiljada Roma, a procena je da ovaj broj ide i do 250.000. Više od drugih građana, oni se suočavaju i sa problemima u obrazovanju, zapošljavanju i stanovanju, a visok rizik od siromaštva i dalje je jedan od ključnih problema. Među njima, u najtežem položaju su Romkinje. One su višestruko diskriminisane, i često postaju žrtve nasilja, trgovine ljudima, teško se zapošljavaju i životni vek im je kraći. I pripadnici LGBT zajednice su i dalje velikoj meri izloženi diskriminaciji.  

Međunarodni dan ljudskih prava dočekujemo sa činjenicom da su žene u Srbiji za isti posao plaćene čak 11 procenata manje nego muškarci.

Svega 30 odsto žena u Srbiji su vlasnice nekretnina, što ih stavlja u potencijalno ranjiv položaj kad je u pitanju nasilje u porodici i razvod.

Podaci govore i da žene trpe diskriminaciju gotovo u svim sferama života – one se teže zapošljavaju, otpuštaju se i čine većinu u svim manje plaćenim profesijama.

Dugo najavljivan Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca povučen je iz skupštinske procedure, između ostalog i zbog toga što je nevladin sektor imao veliki broj primedbi na ovaj zakon.

– Od brzine usvajanja zakona mnogo je važnije da postoji saglasnost zakonske norme i primenjenog. Bitno je postizanje punog konsensusa i sa civilnim društvom oko svih pitanja koja treba da budu uređena ovim zakonom, a koje imaju direktan uticaj na one koji od ovog zakona treba da osete poboljšanje u svakodnevnom životu. Povećan broj pritužbi za diskriminaciju na osnovu roda govori da je podignuta svest građana na koji način mogu da ostvare svoja prava – kaže Suzana Paunović.

Svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja i to nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne završi tragedijom. Tokom protekle godine 34 žene su ubijene u porodičnom nasilju. Pripadnici NVO sektora izražavaju sumnju u novousvojeni Zakon, jer je država i do sad imala zakonskih mogućnosti da oštrije reaguje na slučajeve nasilja pa to uglavnom nije činila. 

– Ključno za zaštitu od nasilja u porodici  je da institucije budu bolje povezane i da u sistemskom odgovoru države postoje različite intervencije koje su usmerene na zaustavljanje nasilja. Odgovornost nosioca javnih funkcija za propuste u postupanju mora biti sankcionisana, jer se žrtve nasilja za pomoć obraćaju službenicima koji čine sistem. Upravo su ova pitanja uređena kroz Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je nedavno i usvojen. Za službena lica koja znaju za nasilje, a ne reaguju na njega, predviđena je prekršajna kazna. Mi znamo da žrtve često ostaju sa nasilnikom zbog dece ili zbog ekonomske zavisnosti. Zato ćemo, u cilju njihovog ekonomskog osamostaljivanja, od naredne godine obezbediti subvencije poslodavcima koji zaposle žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima – najavljuje  v. d direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.

Iako su poslednje tri Parade ponosa održane gotovo bez incidenata, sva socijalno-psihološka istraživanja govore da je stepen socijalne distance prema pripadnicima LGBT zajednice i dalje visok.

Sa druge strane, jača pritisak da Srbija prizna gej bračne zajednice a pripadnici gej zajednice izjavljuju da će, nakon usvajanja ovog zakona, tražiti i pravo da usvajaju decu. Koliko je naša zemlja daleko od prihvatanja seksualnih manjina?

– Činjenicom da su se u prethodne dve godine održale Parade ponosa bez incidenta  poslata je jasna poruka da Vlada neće da odustane od obezbeđivanja i zaštite prava svakom građaninu. Međutim, Vlada u ovom trenutku ne razmatra registrovanje istopolnih bračnih zajednica, niti su oni bili zahtev LGBT zajednice, kao što sa njima nikad nije bilo razgovora o usvajanju dece – zaključuje Suzana Paunović.