У Мостару правде за Србе нема

Мостар – Слободан Лозо из мостарског насеља Врапчићи на својој земљи неће да види ни далековод, а камоли џамију која је ту бесправно подигнута. Неће да чује ни за тридесетак кућа које су последњих година сазидане на његовој дедовини. Хоће кућу, свој воћњак и оно што му по закону припада. Ипак, не жели да га називају српском Фатом Орловић, која је последњих месеци најсјајнија звезда босанска. И то само зато што неће српску цркву у својој авлији у Коњевић пољу код Братунца. Ни за дукате ни за милион долара који су јој, наводно, понуђени из највиших кругова у Републици Српској. Лози нису нудили доларе за џамију, а и да јесу, каже, из ината их не би узео.

Већ десет година води безуспешну борбу за повратак имовине – куће, њиве, воћњака и земље коју је његов отац Анђелко купио 1956. године и то за 240.000 тадашњих динара. Још 1998. три године пошто је заћутало оружје у долини Неретве добио је папир – доказ из земљишних књига да имовина припада његовој породици. Једини недостатак овог документа је прецизна површина која није уписана него је имовина наведена као честица или једна целина (Слободанов отац Анђелко купио је зграду са земљом и добио је на трајно коришћење).

– А грунтовница је закон. Ако тако пише у грунтовници – тако је, почиње причу Слободан Лозо, Анђелков син, који од краја рата живи у Билећи и последњих месеци обија прагове свих надлежних институција у потрази за имовином која би требало да је неприкосновено право сваког човека. Не може да се врати нити да поправља кућу у свом месту, јер би тиме признао да се предао и да ће затворити очи пред очигледном крађом.

(/slika2)На самом уласку у Мостар из правца Сарајева, у Врапчићима, тик уз магистрални пут доминира спорна џамија. Највећа у Херцеговини данас, а иза ње „пукло” цело насеље. Никле нове куће на земљи породице Лозо. Кроз воћњак пролази локални пут, а газдина кућа оронула и изгорела.

– Када су подигли прву кућу, почетком 2000. године обратио сам се општини Сјевер, али су ми тамо рекли да је та земља општинска и да је већ подељена. Није им значио земљишно-књижни извод у коме стоје подаци о власнику, јер они и за то имају објашњење. Кажу, авио снимак је погрешан, па је и земља грешком уписана на оца, објашњава Слободан Лозо.

Одлази поново у грунтовницу, али тамо добија потпуно другачији документ од оног из 1998. године. На овом новом стоји да је власник земље општина Мостар. Лозама припада 300 уместо отприлике 30.000 квадрата и кућа. Старе грунтовнице нема.

– Изгорела је у рату, понављали су ми иако су моје комшије нешто раније добиле документе из те предратне земљишне књиге, прича наш саговорник. – Ствар је јасна, променили су грађевинску историју овог краја, па сада имате књиге у којима се земља дели по потреби, додаје.

Обратио се свим надлежним институцијама, домаћим и међународним и случај је ипак отишао на суд. Тужио је град Мостар, а тужиће и друге, јер правде, верује, има. Заменица обдусмана Федерације Босне и Херцеговине бавила се овим случајем две године, слала дописе, како кажу, на разне адресе, и иако је потврђено да је у документима било неправилности (да је власнички лист мењан и да је тај други фалсификован, јер је у њему наведена чак сто пута мања површина), Лозо још чека.

У Мостару је врло брзо пукла брука, а на помолу је била и афера какве су до тада потресале само Босну (где се води много сличних спорова). Како је у центру свих медија била управо џамија, огласио се и мостарски муфтија Сеид Смајкић и рекао да је за изградњу џамије надлежан Меџлис Исламске заједнице, али да је према његовим сазнањима са папирима све чисто. Ништа није било спорно ни за Исламску заједницу Мостара, јер је, потврдили су, градња џамије легална.

– Тврде да су књиге изгореле, баш као и књига оверених уговора и то још 1992. године, али сигуран сам да постоји и стара, али и нове земљишне књиге у којима су фалсификовани документи. Десило се да сам у документима која су ми нудили као оригиналне, налазио речи новохрватског језика, иако је реч о папирима из 1965. године. Ко у то може поверовати, прича Лозо.

Пре неколико месеци је поднео тужбу и против града Мостара и затражио уклањање џамије са своје земље. Председница Општинског суда у Мостару Огњенка Шкоро тврди да је Лозо имао увид у грунтовницу више пута, али да му се није допало то што је видео. Одговарајући на оптужбе да је суд фалсификовао документа, она је рекла да уколико постоје такве примедбе, Лозо може да поднесе пријаву.

Нашег саговорника који у залеђу Херцеговине са пуно оптимизма очекује крај судског спора, нешто ипак плаши.

– У Мостару имате три лобија – хрватски, бошњачки и такозвани еуро лоби. Прва два раде по потреби (како коме затреба која услуга), а трећи је најефикаснији, јер пали искључиво на европску валуту. Па ко више плати, илуструје Лозо примером мостарске прилике и његов случај за који је сигуран да га добија.