Колико се Трампова победа осећа на Карпатима

Од нашег дописника

Букурешт – Као никада у последње две деценије Румунија није била толико подељена на оне који понизно слушају све што долази из Брисела и Вашингтона и на оне који би да малко подигну главу и глас, по узору, примерице, Вишеградске групе земаља. Редовни парламентарни избори, који ће се у Румунији одржати данас, треба да покажу и колико се у овој земљи на југоистоку Европе осетила „Трампова олуја” у Америци, за коју се оправдано тврди да ће променити много штошта на целој земаљској кугли. Одмах да кажемо да је победа Доналда Трампа у Румунији била доживљена као малтене национална трагедија и да је изазвала праву панику на државном врху.

Да мало објаснимо. У Румунији, тачније у њеној привреди која живот значи, скоро све најзначајније налази се у страним рукама. Овде међународне компаније убиру сав кајмак и односе га преко границе. Чак се и једна трећина пољопривредног земљишта налази у рукама странаца. У то време онај малени и слабашни домаћи капитал не да не ужива неке посебне привилегије него се гуши у свакојаким дажбинама. У тим условима почели су да се појављују први знаци националног отпора. На тој разини се сада повела борба између двеју политичких групација – оне која на свом стегу има гесло „што чвршће европске и атлантске солидарности” и оне која заговара „одбрану националних интереса”. Прва има тренутно у својим рукама све адуте – предводи је шеф државе Клаус Јоханис, изборе организује „човек Брисела”, бивши европски комесар а сада румунски премијер Дачијан Чолош. Друга, пак, испред себе има мноштво препона, а главна се састоји у томе што им се прилепљује етикета „служења интересима Москве”. А то је нешто најтеже што се може прилепити некоме у Румунији, у којој влада органски антирусизам. Све, све, али никако не смеш да будеш проглашен русофилом.

У бучној предизборној кампањи, пуној свакојаких демагошких обећања, „атлантисти” се користе једном регионалном географском картом на којој је Румунија обојена плавом бојом, а суседне земље око ње су покривене црвеном бојом. Наводно, Бугарска је након последњих избора постала проруска, Србија је, наравно, одавно руска зона са руским војним базама, како тврде сви румунски медији. Орбанова Мађарска плеше само под руском музиком, док је Молдавија, после изборне победе председника Додона, сасвим пала у руске руке. Закључак: Румунија је изузетни „бедем” Запада на ивици Европе који треба бранити по сваку цену.

Ово је груби опис вододелнице предстојећих румунских избора који се одржавају на основи партијских спискова и који треба да одлуче састав дводомног парламента – посланичког дома и сената.

По бројним мерењима јавног мишљења, снаге двају табора су скоро изједначене. Блага предност се даје страни која се изјашњава за „национално отрежњење”. Њу сачињавају социјалдемократе (ПСД), затим тзв. аутентични либерали окупљени у Савезу либерала и демократа Румуније (АЛДЕ) и новоскрпљена левичарска националистичка Партија уједињене Румуније (ПРУ). Очекује се да ПСД освоји око 40 одсто бирачког тела, АЛДЕ – шест-седам одсто, а ПУР да ће прећи изборни праг од пет одсто. Другим речима, после прерасподеле недодељених гласова ова би коалиција стекла потребну парламентарну већину како би образовала своју владу. Име могућег будућег премијера се не помиње.

„Бриселску” коалицију сачињавају нова Национал-либерална странка (ПНЛ), настала последње године и по дана спајањем дела некадашњих чланова либералне странке и Либерално-демократске Странке (ПДЛ) бившег председника Басескуа. Сам Т. Басеску је основао свој нову Странку народни покрет (ПМП) и обећава сарадњу са либералима, па чак предлаже себе за будућег премијера, јер „најбоље зна тај посао”. Ова коалиција полаже велике наде у успех сасвим нове и аполитичке „вансистемске” странке Унија за спасавање Румуније (УСР), која, као Соросев изданак, треба да приреди „највеће изненађење”. Прогнозе кажу да ће ПНЛ освојити око 30 одсто гласова, УСР – 10 одсто, ПМП – пет одсто. Као своју изборну локомотиву ова је коалиција изабрала садашњег технократског и наводно ванстраначког премијера Дачијана Чолоша. Он је, наводно, гаранција правилног „западног” курса.

Овом набрајању странака ваља додати странку румунских Мађара (УДМР) која увек прелази изборни праг, али се по обичају унапред не изјашњава и чека да пробитачно види на чију страну да гурне језичак на изборној ваги.

Исход румунских парламентарних избора је заиста неизвестан. Многи политички аналитичари тврде да ће све одлучити излазност бирача. Ако буде мали, победиће социјалдемократе који имају чврсто бирачко језгро – старију популацију и село. Сваки проценат више иде у корист деснице...