Koliko se Trampova pobeda oseća na Karpatima

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Kao nikada u poslednje dve decenije Rumunija nije bila toliko podeljena na one koji ponizno slušaju sve što dolazi iz Brisela i Vašingtona i na one koji bi da malko podignu glavu i glas, po uzoru, primerice, Višegradske grupe zemalja. Redovni parlamentarni izbori, koji će se u Rumuniji održati danas, treba da pokažu i koliko se u ovoj zemlji na jugoistoku Evrope osetila „Trampova oluja” u Americi, za koju se opravdano tvrdi da će promeniti mnogo štošta na celoj zemaljskoj kugli. Odmah da kažemo da je pobeda Donalda Trampa u Rumuniji bila doživljena kao maltene nacionalna tragedija i da je izazvala pravu paniku na državnom vrhu.

Da malo objasnimo. U Rumuniji, tačnije u njenoj privredi koja život znači, skoro sve najznačajnije nalazi se u stranim rukama. Ovde međunarodne kompanije ubiru sav kajmak i odnose ga preko granice. Čak se i jedna trećina poljoprivrednog zemljišta nalazi u rukama stranaca. U to vreme onaj maleni i slabašni domaći kapital ne da ne uživa neke posebne privilegije nego se guši u svakojakim dažbinama. U tim uslovima počeli su da se pojavljuju prvi znaci nacionalnog otpora. Na toj razini se sada povela borba između dveju političkih grupacija – one koja na svom stegu ima geslo „što čvršće evropske i atlantske solidarnosti” i one koja zagovara „odbranu nacionalnih interesa”. Prva ima trenutno u svojim rukama sve adute – predvodi je šef države Klaus Johanis, izbore organizuje „čovek Brisela”, bivši evropski komesar a sada rumunski premijer Dačijan Čološ. Druga, pak, ispred sebe ima mnoštvo prepona, a glavna se sastoji u tome što im se prilepljuje etiketa „služenja interesima Moskve”. A to je nešto najteže što se može prilepiti nekome u Rumuniji, u kojoj vlada organski antirusizam. Sve, sve, ali nikako ne smeš da budeš proglašen rusofilom.

U bučnoj predizbornoj kampanji, punoj svakojakih demagoških obećanja, „atlantisti” se koriste jednom regionalnom geografskom kartom na kojoj je Rumunija obojena plavom bojom, a susedne zemlje oko nje su pokrivene crvenom bojom. Navodno, Bugarska je nakon poslednjih izbora postala proruska, Srbija je, naravno, odavno ruska zona sa ruskim vojnim bazama, kako tvrde svi rumunski mediji. Orbanova Mađarska pleše samo pod ruskom muzikom, dok je Moldavija, posle izborne pobede predsednika Dodona, sasvim pala u ruske ruke. Zaključak: Rumunija je izuzetni „bedem” Zapada na ivici Evrope koji treba braniti po svaku cenu.

Ovo je grubi opis vododelnice predstojećih rumunskih izbora koji se održavaju na osnovi partijskih spiskova i koji treba da odluče sastav dvodomnog parlamenta – poslaničkog doma i senata.

Po brojnim merenjima javnog mišljenja, snage dvaju tabora su skoro izjednačene. Blaga prednost se daje strani koja se izjašnjava za „nacionalno otrežnjenje”. Nju sačinjavaju socijaldemokrate (PSD), zatim tzv. autentični liberali okupljeni u Savezu liberala i demokrata Rumunije (ALDE) i novoskrpljena levičarska nacionalistička Partija ujedinjene Rumunije (PRU). Očekuje se da PSD osvoji oko 40 odsto biračkog tela, ALDE – šest-sedam odsto, a PUR da će preći izborni prag od pet odsto. Drugim rečima, posle preraspodele nedodeljenih glasova ova bi koalicija stekla potrebnu parlamentarnu većinu kako bi obrazovala svoju vladu. Ime mogućeg budućeg premijera se ne pominje.

„Briselsku” koaliciju sačinjavaju nova Nacional-liberalna stranka (PNL), nastala poslednje godine i po dana spajanjem dela nekadašnjih članova liberalne stranke i Liberalno-demokratske Stranke (PDL) bivšeg predsednika Baseskua. Sam T. Basesku je osnovao svoj novu Stranku narodni pokret (PMP) i obećava saradnju sa liberalima, pa čak predlaže sebe za budućeg premijera, jer „najbolje zna taj posao”. Ova koalicija polaže velike nade u uspeh sasvim nove i apolitičke „vansistemske” stranke Unija za spasavanje Rumunije (USR), koja, kao Sorosev izdanak, treba da priredi „najveće iznenađenje”. Prognoze kažu da će PNL osvojiti oko 30 odsto glasova, USR – 10 odsto, PMP – pet odsto. Kao svoju izbornu lokomotivu ova je koalicija izabrala sadašnjeg tehnokratskog i navodno vanstranačkog premijera Dačijana Čološa. On je, navodno, garancija pravilnog „zapadnog” kursa.

Ovom nabrajanju stranaka valja dodati stranku rumunskih Mađara (UDMR) koja uvek prelazi izborni prag, ali se po običaju unapred ne izjašnjava i čeka da probitačno vidi na čiju stranu da gurne jezičak na izbornoj vagi.

Ishod rumunskih parlamentarnih izbora je zaista neizvestan. Mnogi politički analitičari tvrde da će sve odlučiti izlaznost birača. Ako bude mali, pobediće socijaldemokrate koji imaju čvrsto biračko jezgro – stariju populaciju i selo. Svaki procenat više ide u korist desnice...