Тежина пртљага Сергеја Лаврова

Тачно годину после свог последњег боравка у Београду, руски министар спољних послова Сергеј Лавров данас стиже у дводневну посету Србији. Непосредан повод за долазак високог званичника Москве јесте министарски састанак Црноморске иницијативе, којом председава Србија, али ће Лавров свој долазак искористити и за одвојене разговоре са председником Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и министром спољних послова Ивицом Дачићем.

„Лавров у Београд долази на мој позив”, каже за „Политику” министар Дачић, али не прецизира шта ће бити теме разговора с Лавровим. После сусрета премијера Александра Вучића и амбасадора Русије у Београду Александра Чепурина пре неколико дана саопштено је само да ће то бити „теме од заједничког интереса”. Чепурин је раније био нешто одређенији, па је најавио да ће Лавров са домаћинима „разматрати глобалну ситуацију, регионална питања и билатералне односе”.

Како „Политика” незванично сазнаје из кругова блиских државном врху, очекује се да Лавров поново покрене и питање руског хуманитарног центра у Нишу, односно статуса његовог особља, за које је Москва одавно затражила дипломатски имунитет, а Београд још оклева са одлуком. Како каже наш саговорник, то питање може да се реши само између српског премијера Вучића и његовог колеге Дмитрија Медведева, чија је посета Београду до сада више пута незванично најављивана па отказивана.

Како се сада може чути, руски премијер би коначно требало да дође у Србију почетком наредне године. Наш саговорник наводи и да ће председник Николић на пролеће путовати у Москву на позив председника Владимира Путина.

Једна од тема данашњих разговора са српским званичницима свакако ће бити и најављени улазак Црне Горе у НАТО, што је Москва коментарисала у више наврата. Пре недељу дана, на заседању Савета министара спољних послова ОЕБС-а у Хамбургу, Лавров је рекао да Црну Гору покушавају да увуку у НАТО пре истека мандата америчког председника Барака Обаме.

„Сада (НАТО) грозничаво ’увлаче’ у своје редове Црну Гору. Видимо каква је ускомешаност око овог процеса. Нико није питао народ Црне Горе. Мада сматрам да би о овом питању требало да се консултује становништво. Имам осећај да се сада припремају да ’увуку’ Црну Гору до истека мандата Обамине администрације”, рекао је на конференцији за новинаре.

За Москву је ово посебно осетљиво питање, због чега је више пута потенцирала војну неутралност Србије. Сергеј Лавров не пропушта да подсети на НАТО бомбардовање Србије и српске жртве којих се, како је недавно рекао, у свету више нико не сећа.

Русија ће се, како је то уочи ове посете најавио амбасадор Чепурин, „потрудити да уради све што је могуће, ако Србија то жели, да безбедност Србије буде на врхунцу”. Међутим, није желео да прецизира ли ће и када доћи до испоруке руских авиона и наоружања Београду, како су то најављивали поједини медији.

Чепурин каже и да Србија није за Русију „само једна од 200 држава у свету”. А то је баш оно што највише и брине Вашингтон. Запад је, како је то недавно писао „Вашингтон пост”, изгубио из вида „балканску пропаганду” Русије. Према писању америчког листа, „иако се западне земље труде да прате све облике руске пропаганде, оне су практично изгубиле из вида балканску кампању Москве, која је показала да Запад има још много тога да научи”.

Уочи доласка Лаврова било је и много спекулација да ли његова посета значи подршку Томиславу Николићу да се кандидује на председничким изборима. Чепурин, међутим, каже да је то „српска логика, а да је руска логика скроз другачија”.

„Појам као што је руски фактор увек је присутан и у Србији, узимајући у обзир наше односе. То је једна ствар, а што се тиче мешања, ми то не радимо и нисмо никад радили. То је принципијелни став Русије”, рекао је Чепурин за ТВ Пинк.

Уз опаску да се посете тако високих званичника као што је Лавров не уговарају преко ноћи, Игор Новаковић из Исак фонда каже за наш лист да је тешко поверовати да ће председничка кандидатура Николића бити тема разговора. 

„Жеља Русије јесте да има што блискије односе са Србијом и да Београд не иде у НАТО као што је то урадила Црна Гора. Али, верујем да ће на столу бити, пре свега, конкретне теме, попут кредита за железницу, за који још не постоје пројекти, као и евентуална изградња ’Турског тока’, који би ишао преко Србије”, каже Новаковић.