Težina prtljaga Sergeja Lavrova

Tačno godinu posle svog poslednjeg boravka u Beogradu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov danas stiže u dvodnevnu posetu Srbiji. Neposredan povod za dolazak visokog zvaničnika Moskve jeste ministarski sastanak Crnomorske inicijative, kojom predsedava Srbija, ali će Lavrov svoj dolazak iskoristiti i za odvojene razgovore sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

„Lavrov u Beograd dolazi na moj poziv”, kaže za „Politiku” ministar Dačić, ali ne precizira šta će biti teme razgovora s Lavrovim. Posle susreta premijera Aleksandra Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Čepurina pre nekoliko dana saopšteno je samo da će to biti „teme od zajedničkog interesa”. Čepurin je ranije bio nešto određeniji, pa je najavio da će Lavrov sa domaćinima „razmatrati globalnu situaciju, regionalna pitanja i bilateralne odnose”.

Kako „Politika” nezvanično saznaje iz krugova bliskih državnom vrhu, očekuje se da Lavrov ponovo pokrene i pitanje ruskog humanitarnog centra u Nišu, odnosno statusa njegovog osoblja, za koje je Moskva odavno zatražila diplomatski imunitet, a Beograd još okleva sa odlukom. Kako kaže naš sagovornik, to pitanje može da se reši samo između srpskog premijera Vučića i njegovog kolege Dmitrija Medvedeva, čija je poseta Beogradu do sada više puta nezvanično najavljivana pa otkazivana.

Kako se sada može čuti, ruski premijer bi konačno trebalo da dođe u Srbiju početkom naredne godine. Naš sagovornik navodi i da će predsednik Nikolić na proleće putovati u Moskvu na poziv predsednika Vladimira Putina.

Jedna od tema današnjih razgovora sa srpskim zvaničnicima svakako će biti i najavljeni ulazak Crne Gore u NATO, što je Moskva komentarisala u više navrata. Pre nedelju dana, na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova OEBS-a u Hamburgu, Lavrov je rekao da Crnu Goru pokušavaju da uvuku u NATO pre isteka mandata američkog predsednika Baraka Obame.

„Sada (NATO) grozničavo ’uvlače’ u svoje redove Crnu Goru. Vidimo kakva je uskomešanost oko ovog procesa. Niko nije pitao narod Crne Gore. Mada smatram da bi o ovom pitanju trebalo da se konsultuje stanovništvo. Imam osećaj da se sada pripremaju da ’uvuku’ Crnu Goru do isteka mandata Obamine administracije”, rekao je na konferenciji za novinare.

Za Moskvu je ovo posebno osetljivo pitanje, zbog čega je više puta potencirala vojnu neutralnost Srbije. Sergej Lavrov ne propušta da podseti na NATO bombardovanje Srbije i srpske žrtve kojih se, kako je nedavno rekao, u svetu više niko ne seća.

Rusija će se, kako je to uoči ove posete najavio ambasador Čepurin, „potruditi da uradi sve što je moguće, ako Srbija to želi, da bezbednost Srbije bude na vrhuncu”. Međutim, nije želeo da precizira li će i kada doći do isporuke ruskih aviona i naoružanja Beogradu, kako su to najavljivali pojedini mediji.

Čepurin kaže i da Srbija nije za Rusiju „samo jedna od 200 država u svetu”. A to je baš ono što najviše i brine Vašington. Zapad je, kako je to nedavno pisao „Vašington post”, izgubio iz vida „balkansku propagandu” Rusije. Prema pisanju američkog lista, „iako se zapadne zemlje trude da prate sve oblike ruske propagande, one su praktično izgubile iz vida balkansku kampanju Moskve, koja je pokazala da Zapad ima još mnogo toga da nauči”.

Uoči dolaska Lavrova bilo je i mnogo spekulacija da li njegova poseta znači podršku Tomislavu Nikoliću da se kandiduje na predsedničkim izborima. Čepurin, međutim, kaže da je to „srpska logika, a da je ruska logika skroz drugačija”.

„Pojam kao što je ruski faktor uvek je prisutan i u Srbiji, uzimajući u obzir naše odnose. To je jedna stvar, a što se tiče mešanja, mi to ne radimo i nismo nikad radili. To je principijelni stav Rusije”, rekao je Čepurin za TV Pink.

Uz opasku da se posete tako visokih zvaničnika kao što je Lavrov ne ugovaraju preko noći, Igor Novaković iz Isak fonda kaže za naš list da je teško poverovati da će predsednička kandidatura Nikolića biti tema razgovora. 

„Želja Rusije jeste da ima što bliskije odnose sa Srbijom i da Beograd ne ide u NATO kao što je to uradila Crna Gora. Ali, verujem da će na stolu biti, pre svega, konkretne teme, poput kredita za železnicu, za koji još ne postoje projekti, kao i eventualna izgradnja ’Turskog toka’, koji bi išao preko Srbije”, kaže Novaković.