Ја у Хирошиму, ти у Перл Харбор

Седам месеци након што је Барак Обама постао први амерички председник који је посетио Хирошиму, Шинзо Абе ће постати први јапански премијер који је посетио Перл Харбор.

Први човек владе у Токију обрешће се крајем месеца на месту које су Јапанци бомбардовали 7. децембра 1941. убијајући 2.400 америчких војника и цивила, што је био окидач за амерички улазак у Други светски рат. Обама је направио први корак и отишао у историјски обилазак Хирошиме (иако се није званично извинио за атомске нападе) па Абе сада узвраћа посету и показује да цени гест одлазећег америчког председника. Међутим, јапански премијер одласком на Хаваје показује да и те како мисли и на сарадњу са будућим шефом Беле куће. Јапан и друге азијске земље на све начине покушавају да допру до Доналда Трампа, да га убеде да одустане од изолационизма или трговинског рата или да га макар не наљуте оштром реакцијом на његове бомбастичне изјаве.

Абе се састао са Трампом у Њујорку само неколико дана после избора у САД. Бројни азијски лидери телефоном су звали победника да му честитају на тријумфу. Јапан и Јужна Кореја желе да Америка остави трупе на њиховим територијама и заштити их у оквиру америчког нуклеарног кишобрана. Њујоршки магнат је у кампањи обећао да ће повући војску из ових земаља ако оне не одвоје више новца за америчке заштитнике, што је била једна од тачака његове изолационистичке спољне политике оличене у слогану да је „Америка на првом месту”.

Обама је тврдио да Азија треба да буде центар спољне политике Вашингтона. Његови партнери са Истока волели би да чују исто и од Трампа. Сматрају да америчко присуство у Пацифику јамчи да Кина неће остварити већи утицај него што они желе и да Северна Кореја неће претерано експериментисати са нуклеарним оружјем. И филипински председник који је псовао Обаму и тражио повлачење трупа САД са филипинске територије сада не само да не помиње повлачење него за специјалног изасланика Маниле у САД поставља никог другог до Трамповог пословног партнера.

Међу азијским лидерима који су „стајали у реду” да разговарају са милијардером је и председница Тајвана, што је најавило прве проблеме у односима између САД и Кине.

Пекинг сматра Тајван својом територијом, и то је примао к знању сваки шеф Беле куће у последњих 37 година, одбијајући да се сретне или разговара са тајванским колегом. Испоставило се да Трампово „хало” није био дипломатски гаф, као што су многи мислили, већ резултат вишемесечног лобирања тајванске владе. Како је јавио „Политико”, Тајпеј је ангажовао лобистичку фирму бившег републиканског сенатора Боба Дола који је месецима уговарао разговор. Трамп је прихватање позива објаснио чињеницом да је Тајван купац америчког оружја у вредности од неколико милијарди долара, али је Тајпеј по свему судећи дошао до следећег председника САД јер је лобирао за тај позив још од пре неколико месеци када се чинило да конзервативац има далеко мање изгледе од Хилари Клинтон.

Кина се успротивила овом „телефонирању”, али ни изблиза онако снажно како би се могло очекивати од земље коју је Трамп узео на зуб још у кампањи. Само је приметила да је  разговор вероватно последица Трамповог неискуства у спољној политици, а показала је и крајње суздржану реакцију и на његове најаве да ће јој наметнути царину од 45 одсто.

Он сматра да Кина обара цену своје валуте што доводи до тога јефтина кинеска роба преплављује САД и доводи до затварања америчких фабрика и радних места, чинећи поврх свега производе „мејд ин Америка” још скупљим за кинеско тржиште. Ако он оствари наум да на увоз кинеске робе наметне тарифе од 45 одсто, то ће вероватно довести до трговинског рата у којем ће обе земље повисити царине и квоте за увоз.

Док би на тај начин заштитио поједине домаће компаније, Трамп би, упозоравају бројни стручњаци и медији, наштетио бројним другим секторима америчке економије. Кинези би свакако на почетку осетили велики ударац јер је огромно и богато америчко тржиште један од замајаца кинеске привреде, пише „Блумберг” и оцењује да би Пекинг одмах одговорио противмерама и увоз америчких производа оптеретио већим порезом. „Форд” и „Боинг”, на пример, били би  на кинеском тржишту замењени „Мерцедесом” и „Ербасом”, што би довело до губитка радних места у САД, управо до онога што Трамп жели да избегне. Производи које су Американци до јуче куповали без размишљања одједном ће постати скупи без обзира да ли је реч о скупој домаћој или тарифираној кинеској роби, наводе поједини економисти тврдећи да ни царине ни казне за компаније које селе производњу у Кину не би вратиле послове у САД. Како пише „Вокс”, не да се ти индустријски послови више никада неће вратити кући у САД, већ се исељавају и из Кине, и то у југоисточну Азију где је радна снага још јефтинија. Уосталом, могло би да се деси и да приступачна роба из тог дела света на тржишту САД замени кинеску опорезивану робу, што опет ништа не значи за америчке произвађаче.

Званични Пекинг је на Трампове најаве одговорио да им је сарадња у заједничком интересу, док су кинески државни медији отворено поручили да би Бела кућа онда сигурно могла да очекује „мило за драго”. Следећи станар Беле куће врло брзо ће увидети да се односи са значајним земљама често своде управо на принцип „дам ти, даш ми” или на „око за око, зуб за зуб”. Или се поклоните жртвама у Перл Харбору после полагања венаца у Хирошими или на тарифе од 45 одсто добијате царину од 60.