Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Турској прети „правни удар“

Танјуг специјално за „Политику“

Истанбул, 21.марта – Турска се суочила са досад највећим политичким изазовом: главни јавни тужилац је поднео пријаву Уставном суду у којој тражи да се забрани владајућа Партија правде и развоја. Он истовремено захтева да делиоци системске правде у следећих пет година из политичког живота земље искључе председника државе Абдулаха Гула, премијера Тајипа Ердогана и још 69 водећих функционера владе и странке.

„Владајућа партија је постала центар активности против секуларног система. Враћање фереџа претворило је универзитете у места верских заједница, расизма и сепаратизма... У Истанбулу (где је та странка на власти) забрањено је на уличним паноима рекламирање жена у бикинијима, младићи и девојке се превозе до школа одвојеним аутобусима, покушава се да се уведе прохибиција алкохола... наведено је у пријави главног тужиоца Абдурахмана Јалчикоја исписаној на 162 странице, тврде локални новинари који су имали увид у тај документ.

„Бирократска империја у Анкари сада напада представнике народа правним одлукама, а не наоружаним батаљонима”, упозорио је коментатор провладиног „Туркиш дејли њуса”. Порука је јасна: ово је покушај правног, а не војног удара. У последње четири деценије генерали су четири пута обарали владе изводећи тенкове на улице престонице. Сада су се у главној улози нашли делиоци правде, који су, иначе, одраније познати као лучоноше секуларног система.

Реаговања на овај несвакидашњи потез су различита, зависно од тога где ко стоји на политичкој позорници земље. Секуларисти већ дуже време јавно оптужују премијера Ердогана да има тајни происламистички програм да, корак по корак, враћа земљу у 19. век. У владајућој партији то упорно оповргавају. Непремостиви јазови ископани су оног часа када су прошлог месеца враћене фереџе у студентске клупе државних универзитета. Секуларисти тврде да су турбани „симбол политике ислама”, док у влади објашњавају да је то само верско обележје, питање људских права и слобода. Али мало ко је очекивао овако радикалан потез главног јавног тужиоца.

„Ми нисмо екстремистичка партија, ми смо странка грађана. Нико нас неће зауставити на зацртаном путу”, изјавио је премијер Ердоган на једном затвореном партијском састанку. Он верује да ће садашњи прогон још више ојачати редове његове партије.

Најновији потез правника неповољно је одјекнуо и у Бриселу, поготово што је Турска од 2005. године кандидат за улазак у ЕУ.

„У нормалној европској демократији политичка питања се расправљају у парламенту и одлуке доносе на биралиштима, а не у судницама”, изјавио је комесар за проширење ЕУ Оли Рен. Он у овој фази није желео да коментарише како ће се најновији развој одразити на процес приближавања Анкаре и ЕУ, која се иначе суочава са проблемима због непризнавања Републике Кипар. „Извршна власт не треба да се меша у рад правосуђа, као што судије не треба да се мешају у политику”, упозорио је Рен.

Владајућа партија има исламистичке корене. Она је настала на развалинама профундаменталистичке Партије просперитета (РЕФАХ), која је пре десетак година, баш због тога, забрањена одлуком Уставног суда. У њој су тада били високи функционери – садашњи председник државе Гул и премијер Ердоган. Они су Турској, иначе, познати као „велики верници”, чије супруге и ћерке никад не излазе из куће без турбана.

Уставни суд има велико искуство у оваквим и сличним тужбама. У Турској је последњих деценија стављено ван закона више од 20 партија због исламистичког програма или због подршке курдским сепаратистима. Сада ће се делиоци правде наћи у деликатној ситуацији: реч је о убедљиво највећој странци која је на јулским изборима добила чак 47 одсто гласова.

У Уставном суду, који је одраније познат као упориште секуларизма, приметно су уздржани. У овом тренутку није јасно да ли ће отворити поступак. Његов представник за штампу само загонетно каже да се предлог јавног тужиоца проучава.

Како год да се заврши спор, штета је очигледна. Политичка таласања су већ имала ехо међу привредницима, који не крију забринутост. Курс лире је опао за четири, а вредност акција – за пет процената.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.