Изетбеговић: Председник Суда БиХ мора бити Бошњак

Од нашег дописника

Сарајево – Док се председница Суда БиХ Медџида Кресо, која је ту функцију обављала пуних 12 година, припрема да за два дана дужност преда наследнику, из бошњачких политичких кругова упозоравају да на том месту и даље мора бити само Бошњак. У избор новог челника највише правосудне институције у БиХ, којом никада није руководио Србин, први се умешао бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, а потом и комплетно руководство  његове Странке демократске акције (СДА).

Изетбеговићеву изјаву да за „председника Суда БиХ поново  мора бити именован кандидат из реда бошњачког народа”, Милан Тегелтија, председник Високог судског и тужилачког савета  БиХ (ВСТС), који одлучује о избору новог председника тог суда, види као „притисак” на рад институције којом он руководи. „Лобистима” поручује да ће процедура избора бити спроведена у складу са законом и да ће, од седам кандидата колико их се пријавило на конкурс, бити изабран, искључиво, најбољи.

Напоменувши да „не жели да се упушта ни у какве политичке препирке”, Тегелтија је у изјави за медије, ипак, обесмислио кључни став Бошњака, који је ове суботе подржао и Главни одбор СДА „да  је према тренутној заступљености конститутивних народа неопходно именовати председника суда из реда бошњачког народа”.

 „Не постоји никакав национални кључ, не постоји никаква законска , а ни уставна одредба која налаже да било која од националности мора бити на  некој функцији. Дакле, не постоји неки национални распоред функција, може да буде изабран из реда било којег конститутивног народа и из реда осталих”, објаснио је Тегелтија.

Иако  са законског становишта нема места за било какве дилеме, Главни одбор СДА је у суботу усвојио и закључак којим „захтева” од ВСТС да приликом именовања новог председника Суда БиХ  поштује закон и да осигура пропорционалну заступљеност конститутивних народа.

„Позиција председника Суда БиХ припада Бошњацима из разлога да би се осигурала законска пропорционалност конститутивних народа. Сваки други приступ био би противзаконит и понижавајући за бошњачки народ”, изјавио је Халид Гењац, председник Главног одбора СДА.

На конкурс за председника Суда БиХ пријавили су се судије Бранко Перић, Изо Танкић, Ранко Дебевац, Мира Смајловић и Тихомир Лукес, те тужилац Тужилаштва БиХ Исмет Шушкић и главна тужитељка Тужилаштва Кантона Сарајево Далида Бурзић.

Закон о Суду БиХ прогласио је у новембру 2000. године бивши високи представник у БиХ Вофлганг Петрич, а осам месеци касније  усвојио га је и Парламент БиХ. Почетком маја 2002. године суд је почео и званично да ради.