Научници не верују Шарчевићу на реч

Како „Политика” незванично сазнаје, ових дана се очекује одлука Владе Србије о продужењу научно-истраживачког пројектног циклуса за још шест месеци (од 1. јануара 2017), док ће на пролеће бити расписан и Конкурс за нове пројекте ограниченог трајања на две или три године. Конкурсом и измењеним Правилником о изборима у звања просветне власти желе да изађу у сусрет друштвеним наукама и младим истраживачима, од којих је летос стигао и највећи број примедби, а да се истовремено и истраживачима омогући да предложе нове теме, формирају тимове и на тај начин остану у Србији.

Како је недавно новинарима изјавио и министар просвете Младен Шарчевић, до 2019. године биће урађена реформа и прећи се на комбиновани систем финансирања (буџетско и на основу пројеката). Шарчевић је обећао и да ће до краја године бити готов регистар истраживача. Национални савет за научни и технолошки развој је на седници одржаној 7. децембра почео расправу о Правилнику о финансирању за нови конкурс и дао позитивно мишљење на предложене иновације Правилника о звањима. Тим поводом је дан касније одржана и седница Председништва Заједнице института Србије (ЗИС), док је састанак Синдиката науке заказан за 15. децембар.

И др Никола Танић, помоћник министра задужен за науку је потврдио наша сазнања, а по његовим речима, издвајања за науку су у оквиру тренутних могућности наше државе и тренутно износе 130 милиона евра годишње.

Да, међутим, неће моћи да иде тако како су просветне власти замислиле, указују наши саговорници, чији се глас слушао и приликом претходне „научне буне” кад је на крају Влада у мају и поништила Конкурс за наредни пројектни циклус као незаконит. Научници и даље нису задовољни, сматрају да ће бити учињене само „козметичке измене”, а да при том и немају гаранције да ће бити спроведен у дело комбиновани модел финансирања. Они кажу и да их нико званично није консултовао, нико не зна детаље онога што се науци „са врха” спрема и захтевају да одговарају они који су направили читаву збрку са конкурсом (неки од њих су отишли из Министарства просвете, а неки прешли из Вербићевог у Шарчевићев тим).

Основна примедба је што је нови конкурс (акт, правилник) потписала радна група у августу 2016, а који представља само нешто измењен текст документа који је оборен у мају. Такође, Институт за упоредно право је због Правилника о звањима поднео тужбу Уставном суду за преиспитивање уставности, уз подршку синдиката и бројних института. Како наши извори и тврде, те допуне нико од научне заједнице званично и није видео и још не знају на шта се оне односе. Заједница института Србије је, иначе, пре неколико месеци послала темељне предлоге, са коментарима свих спорних чланова. Избори у звања који на пролеће стигну на ред биће започети по новом Правилнику.

– Ми ћемо наставити да инсистирамо на учешћу Заједнице у доношењу решења кроз разговор са представницима Министарства. Наше примедбе на оба правилника остају, о којима смо обавестили и академика Зорана Поповића, председника Националног савета за научни и технолошки развој – каже за наш лист др Душко Благојевић, председник ЗИС.

По његовом мишљењу, које дели већина научника, права реформа науке почиње од увођења и успостављања комбинованог модела финансирања и рад на том моделу је најбитнији.

– У овом моменту, остаје и даље оправдана бојазан да ће се време опет (по)трошити, а да од стратешког решења неће бити пуно урађено. Према овој најави и динамици, а познајући капацитете ресорног министарства, сумњамо да ће у 2017. бити времена за реформу система – скептичан је др Благојевић, иначе научни саветник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Чак и подаци о броју запослених у науци варирају – просветне власти званично признају 12.300 истраживача на пројектима од чега 3600 у институтима. Међутим научници тврде да чак 15.000 запослених има њихову шифру делатности према подацима Републичког завода, а да у науци заправо ради 19.500 особа кад се укључи и све техничко особље које је на буџету.

– Ако је тачно да ће циљ овог конкурса бити да премости две године до увођења система комбинованог институционално-пројектног финансирања, који је планиран да стартује 2019. године, то ће значити да ће проћи сви пројекти који задовољавају прописане услове, шта год то тачно значило. Козметичке измене Правилника о звањима нису прихватљиве, а досадашња употреба истог је већ произвела бројне последице. На пример, истраживачи су уместо избора у више морали да подносе молбу за реизбор у текуће звање. Ово не представља никакав помак, јер се истраживачима не признаје сав рад у протеклом периоду за пројекте – истиче др Александра Павићевић из Етнографског института Српске академије наука и уметности.

Она каже да су чак из појединих кругова, стигле и незваничне вести да би конкурс могао бити расписан само за природне и технолошке, а не и друштвене и хуманистичке науке, што, како каже, наводи на закључак да Министарство још увек не зна, барем не у целости, који ће модел применити док се не пређе на мешовито финансирање које и само носи ризик спајања или гашења института и радних места.