Марка у част др Војислава М. Суботића

Поводом обележавања 150 година од рођења др Војислава М. Суботића, „Пошта Србије” пустила је у оптицај пригодну марку номиналне вредности 23 динара, намењену плаћању поштарине у домаћем саобраћају.

На марки је приказан портрет др Суботића, а у позадини је зграда Српског лекарског друштва у Београду. Ликовно решење дело је Анамари Бањац, креаторке марака „Поште Србије”. Стручну сарадњу у реализацији издања пружио је академик Радоје Чолаковић, председник Српског лекарског друштва. У тиражу од 25.000 комада, марка је штампана техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница и кованог новца, а на шалтерима пошта продаје се у табацима од по 25 комада. Издање прати и пригодан коверат, а по програму „Поште Србије” уједно је и последње издање предвиђено у овогодишњој продукцији пригодних поштанских марака.

Др Војислав М. Суботић млађи, неуропсихијатар, сматра се оснивачем судске психијатрије код нас. Рођен је 24. децембра 1866. године у селу Рамаћи код Крагујевца, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а 1886. године уписао је медицину у Бечу. Током студија заволео је психијатрију коју је и специјализирао, прво у Бечу, а потом и у Паризу, где је 1894. године и положио специјалистички испит.

На службу у Болницу за душевне болести у Београду ступио је 1892. године; 1907. постао је примаријус, а 1911. године постављен је за управника болнице. Дуго је био лекар Београдске трговачке омладине, Београдске кланице, Фабрике шећера и Фабрике коже на Чукарици, као и лекар Осигуравајућег друштва „Ђенерали” из Трста. Био је учесник Српско-бугарског рата 1885. године, Балканских ратова и Првог светског рата и напредовао је до чина резервног санитетског потпуковника. Био је дугогодишњи секретар Српског црвеног крста као и благајник, секретар и председник Српског лекарског друштва (СЛД). У Првом светском рату доживео је велику личну трагедију. Изгубио је сина јединца и супругу и сам се разболео и био заробљен 1915. године. До краја рата радио је у Београду у Болници за душевне болести и био ангажован као заступник председника Српског црвеног крста.

Др Суботић је био велики добротвор. Сав приход од књиге „Др Владан Ђорђевић: педесетогодишњица књижевног рада 1860–1910” коју је објавио 1910. године, поклонио је Фонду за сироте лекаре, њихове удовице и лекарску сирочад СЛД-а. Због бесплатних прегледа и новчане помоћи сиромашнима током Првог светског рата звали су га „сиротињска мајка”, а током 1915. године основао је „Задужбину медецинара Луке и његових родитеља Меланије и др Војислава М. Суботића” у коју је уложио сву непокретну имовину у корист сиромашних лекара у Србији и за школовање ратне сирочади.

Одликован је орденом Светог Саве трећег степена, Таковског крста четвртог степена, Белог орла четвртог степена, Крста Милосрђа, Српског црвеног крста, уз више руских одликовања и одликовања страних друштава Црвеног крста.

Преводилачким радом почео је да се бави још током студија медицине. Објавио је пет изузетно значајних књига и 38 научних и стручних радова у земљи и иностранству. Преминуо је у Бечу, 1922. године.