Са „Прокопа” и до Ниша и Лапова
Нова железничка станица „Београд центар” jош нема станичну зграду и одговарајуће приступне саобраћајнице, али полако постаје важно саобраћајно чвориште у престоници. Да нису без основа најаве министарке саобраћаја Зоране Михајловић из фебруара ове године о пресељењу путничког железничког саобраћаја из Савског амфитеатра у „Прокоп”, потврђује нови ред вожње „Србија воза”.
Редом вожње, који је ступио на снагу у недељу, са станице „Београд центар” уведени су поласци за Лапово, Ниш и Земун, као и додатни број линија ка Новом Саду и Шиду, градовима који су претходних месеци први добили поласке са „Прокопа”. Са нове железничке станице, чији је сређени перонски део отворен у јануару, полазиће убудуће по 14 композиција путничких и брзих возова. Шест полазака је ка Новом Саду, четири ка Шиду, три ка Нишу, док је по један ка Лапову и Земуну. У „Прокопу” ће убудуће завршавати путовање седам композиција из Новог Сада, по три из Шида и Ниша и једна из Земуна.
Да би се од железничког саобраћаја у потпуности растеретио Савски амфитеатар, на чијем подручју ће се градити „Београд на води”, са Главне железничке станице у „Прокоп” треба пребацити још 23 поласка и исто толико доласка међународних и међуградских возова.
Да би се од железничког саобраћаја у потпуности растеретио Савски амфитеатар са Главне железничке станице, у „Прокоп” треба пребацити још 23 поласка и исто толико доласка међународних и међуградских возова
Велики посао је до сада урађен, ако се зна да је пре ступања новог реда вожње са „Прокопа” полазило свега пет возова ка другим градовима, а са Главне железничке станице чак 40. Али, како се почетак градње станичне зграде на „Прокопу” још ни не назире, а није комплетно завршено ни око 9.000 квадрата плоче на којој ће се зграда градити, мала је вероватноћа да ће сав путнички саобраћај бити пребачен у „Београд центар” до фебруара, што је као рок најављено почетком ове године.
Позив за градњу комерцијалних садржаја и станичне зграде на плочи изнад перонског дела у септембру је упућен инвеститорима. Заинтересованост је, према незваничним информацијама, показало више инвеститора, међу којима и Данци и Холанђани.
Директна аутобуска веза једино не постоји са градским општинама са друге стране Саве и Дунава.
Осим приче о згради, још није испуњен ни други услов за потпуно оспособљавање станице, а то је градња приступних саобраћајница до „Прокопа”. Градња приступних путева из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића почела је летос и ако не буде непланираних одлагања они ће бити готови у мају. Када група извођача коју предводи „Штрабаг” заврши ове радове, горњи станични трг преко нове саобраћајнице биће повезан са постојећом саобраћајном мрежом и јавним градским превозом. Тендер за приступне саобраћајнице из правца нишког аутопута, за разлику од овога, биће накнадно расписан јер се на том потесу тренутно обавља експропријација.
Када се све сабере и одузме, Прокоп” би у пуном сјају могао да буде најраније 2019. године, што је као оквирни рок недавно истакао и градоначелник Синиша Мали.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


