На тржишту Србије 80 милиона литара ракије

Само четвртина ракије на тржишту Србије долази од регистрованих произвођача, упозорава Министарство пољопривреде. Према званичним подацима, прошле године произведено је свега 22,5 милиона литара ракије, а када се ови подаци укрсте са количином воћа из засада (који несумњиво заврше у казанима) јасно је да се на тржишту прода и до четири пута више овог жестоког пића.

Надлежни напомињу да је то највидљивије на примеру шљиве. У Србији се годишње просечно произведе око 740.000 тона овог воћа, а од 70 одсто тих количина (од око 520.000 тона) направи се ракија. Ако је за литар ракије потребно од осам до десет килограма тог воћа рачуница је јасна.

– Тако долазимо до количине од 52 до 62 милиона литара и то само шљивовице. Али, чињеница је да се на тржишту налазе и много веће количине воћних ракија. Претпоставка је да је у Србији тренутно у промету око 80 милиона литара ракије – каже Колинда Хрехоровић, шеф одсека за производњу и прераду воћа у Министарству пољопривреде.

Закон о јаким алкохолним пићима ступио је на снагу почетком ове године. Осим усаглашавања са ЕУ стандардима циљ доношења нових прописа био је и да домаћи произвођачи постану конкурентнији и да се обезбеде исти услови пословања за све – кроз сузбијање сивог тржишта.

Али за сада се не види велики помак иако су индивидуални произвођачи први пут добили прилику да продајом воћних дестилата за регистроване системе уђу у легалне токове.

На то указују и недавно откривене илегалне производње вискија и других алкохолних пића на северу Косова и податак да су боце скупих жестоких пића завршавале чак у ресторанима и кафићима на Копаонику.

– Неоспорно је да Србија и даље има велики проблем са нелегалном производњом и продајом алкохола. Ово није само проблем сиве економије већ и здравља људи – упозоравају из Групације увозника и дистрибутера јаких алкохолних пића (ГУДАП), која је јуче у Привредној комори Србије организовала округли сто на тему борбе против сиве економије у области алкохолних пића.

Према недавно спроведеном истраживању (на узорку од 1.054 грађана у Србији) тек 28 одсто њих купује ракију у продавницама и трговинским ланцима. За трећину испитаника „повољна цена” је одлучујући фактор при избору, а половина њих нема обичај да чита декларацију нити да проверава да ли је пиће оригинално.

Небојша Девић, шеф одсека за заштиту права интелектуалне својине при Министарству трговине упозорио је и да се на тржишту налазе велике количине фалсификованих жестоких пића. Како каже тим послом се баве организоване групе, а највеће количине углавном вискија, водке, ликера… различитих светских брендова продају се у ноћним клубовима. Таква пића обично немају декларацију и најлакше их је препознати по чепу, који се тешко може плагирати.

– Екипа овлашћених стручњака из ЕУ три месеца је боравила у Србији. Њихова процена је да се у чак 85 одсто ноћних клубова и угоститељских објеката продају фалсификована пића. На основу нашег искуства та пића се производе у некаквим гаражама, а улазе и различитим каналима преко Косова, из Босне, Бугарске и Мађарске – истиче Девић, додајући да је данас већа зарада од камиона фалсификованог пића него од пуног гепека дроге а и казне су неупоредиво блаже.