Тајна поглавља 26

Због чега је конкретно Хрватска спустила рампу на отварање поглавља 26 о образовању и култури са Србијом? Одговор на то питање јуче нисмо успели да добијемо у хрватској влади.

Званичници у Београду кажу да нема никаквог разлога за хрватску блокаду овог поглавља, тврдећи да је Србија учинила све на увођењу европских стандарда у овој области. Представници Хрватске, пак, само начелно говоре о замеркама у области образовања и истичу да Србија за „зелено светло” мора да испуни потребне критеријуме.

У тамошњој јавности појавила се информација да је Хрватска у Бриселу имала примедбе око уџбеника на хрватском језику и да је Србија на том плану започела да преводи на хрватски постојеће уџбенике за основне школе, али да није почела да ради на посебним уџбеницима намењеним припадницима хрватске заједнице.

Потпредседник владе Расим Љајић изјавио је, међутим, да Хрватска блокада отварања поглавља 26 у преговорима са ЕУ нема никакве везе са заштитом права мањина, већ је чиста демонстрација привилегованог положаја Хрватске због њеног чланства у ЕУ. Према његовим речима, блокада ће имати најмање три штетне последице – нанеће огромну штету укупним билатералним односима две земље, утицаће на однос јавности и грађана Србије према ЕУ, а трећа последица односиће се на хрватску мањину у Србији, која се оваквим потезом наводно штити, а у суштини јој се чини највећа штета.

Љајић, који је 2004. године као савезни министар за мањине потписао Међудржавни споразум о заштити националних мањина између Србије и Хрватске, у изјави Танјугу навео је да се у Акционом плану Владе Републике Србије, који је био услов за отварање поглавља 23, налази модел за решавање питања од значаја за све мањине, па и хрватску мањину, укључујући и образовање на мањинским језицима.

Са српске стране урађено је све за поглавље 26, и то беспрекорно и до краја, сви захтеви националних мањина урађени су не због поглавља, већ због трајног стандарда државе, изјавио је новинарима министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић приликом посете Универзитету у Крагујевцу.

Кад је реч о хрватском језику, Шарчевић је рекао да, шта год он мислио, био то „хрватско-српски, српско-хрватски”, језик је онај који мањина бира да говори у Србији.

„Они морају дати и лекторе и поступак како се то изводи, њихов Национални мањински савет. Иначе, да ми то урадимо уместо њих, био би проблем да им намећемо. Завод за уџбенике има обавезу и држава ту има јасан позитиван став, да се сви уџбеници мањина раде по њиховим захтевима, тако да ту не постоји ни најмањи проблем, поглавље 26 урађено је беспрекорно, до краја”, јасан је министар.

Истовремено, министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да, према његовим сазнањима, Хрватска нема резерви у области културе кад је реч о поглављу 26, које се односи на образовање, културу и спорт. „У том процесу, у разговорима на ту тему, ми са Хрватском нисмо имали препрека”, појаснио је.

Истовремено, са хрватске стране и јуче су понављали да Србија мора да испуни предвиђене захтеве за поглавље 26, притом не наводећи тачно које.

Србија може да покаже одређени сигнал и тада ће преговори о отварању поглавља 26 бити настављени, изјавио је хрватски премијер Андреј Пленковић и додао да очекује конструктивнији приступ Србије овом питању.

„Нема ничег драматичног, то је процес који траје на начин на који се то и досад одвијало”, рекао је Пленковић.

Који су то конкретни приговори Хрватске у вези са поглављем 26, не зна ни Томислав Жигманов, народни посланик и председник Демократског савеза Хрвата у Војводини. „Нити смо достављали податке, нити смо им на било који начин сугерисали, нити смо информисани о конкретним приговорима. То би требало питати оне који су били тамо или Јоханеса Хана, који је у Београд и донео те приговоре приликом недавног сусрета с премијером Александром Вучићем”, каже Жигманов.

Подсетимо, Хан је 5. децембра боравио у Београду и том приликом изјавио да мисли да „следеће недеље можемо да отворимо и више од једног поглавља”.

Упитан да ли га је неко из владе Хрватске контактирао у вези с припремама њихових ставова за Брисел, Жигманов одговара да није. А поводом чињенице да званичници уверавају јавност да је Хрватска без разлога блокирала отварање овог поглавља, он за „Политику” истиче да је у политици, наравно, легитимно имати ставове, али питање је колико су они исправни.

„Ми нисмо, рецимо, сазнали да су у питању уџбеници, колики је број потребних уџбеника за наставу на хрватском језику и колико их је објављено. Ја бих то волео да чујем од представника владе: колико их недостаје и за које предмете и када ће бити објављени. Према информацијама, 186 уџбеника треба да буде у процесу наставе на хрватском, а нешто више од 80 је објављено. Од тога је више од 80 одсто објављено у протеклих годину дана и то смо похвалили и рекли да има помака и да је то захваљујући активностима премијера Вучића, који је деблокирао процес блокиран дуже од 14 година. И помак је евидентан, али још постоји више од 50 одсто уџбеника који нису објављени”, каже он, додајући да „ако хоћемо нешто да говоримо о мањинским правима, онда су јако важне квантификативне ствари”.

Стефановић: Хрватској смета све што је у вези са Србијом

Потпредседник владе Небојша Стефановић изјавио је да Хрватској смета то што Србија економски јача и напредује и што то виде и Европа и свет и што ни премијер Александар Вучић ни Република Србија не дозвољавају гажење наших националних интереса, нити да будемо понижавани ни понижени.

Стефановић је рекао да, нажалост, говоримо о земљи у којој су спорне ћириличне табле и српске чоколадице, у којој представник националне мањине мора тако да се декларише на гласачком месту да би добио листић за гласање, „дакле супротно свему ономе што Европа промовише као своје вредности”.

Стефановић је у изјави Танјугу навео да има више ствари које Хрватима заиста суштински сметају и код премијера Вучића и у ономе што Србија својим деловањем покушава да учини у заштити својих националних интереса.