Tajna poglavlja 26

Zbog čega je konkretno Hrvatska spustila rampu na otvaranje poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi sa Srbijom? Odgovor na to pitanje juče nismo uspeli da dobijemo u hrvatskoj vladi.

Zvaničnici u Beogradu kažu da nema nikakvog razloga za hrvatsku blokadu ovog poglavlja, tvrdeći da je Srbija učinila sve na uvođenju evropskih standarda u ovoj oblasti. Predstavnici Hrvatske, pak, samo načelno govore o zamerkama u oblasti obrazovanja i ističu da Srbija za „zeleno svetlo” mora da ispuni potrebne kriterijume.

U tamošnjoj javnosti pojavila se informacija da je Hrvatska u Briselu imala primedbe oko udžbenika na hrvatskom jeziku i da je Srbija na tom planu započela da prevodi na hrvatski postojeće udžbenike za osnovne škole, ali da nije počela da radi na posebnim udžbenicima namenjenim pripadnicima hrvatske zajednice.

Potpredsednik vlade Rasim Ljajić izjavio je, međutim, da Hrvatska blokada otvaranja poglavlja 26 u pregovorima sa EU nema nikakve veze sa zaštitom prava manjina, već je čista demonstracija privilegovanog položaja Hrvatske zbog njenog članstva u EU. Prema njegovim rečima, blokada će imati najmanje tri štetne posledice – naneće ogromnu štetu ukupnim bilateralnim odnosima dve zemlje, uticaće na odnos javnosti i građana Srbije prema EU, a treća posledica odnosiće se na hrvatsku manjinu u Srbiji, koja se ovakvim potezom navodno štiti, a u suštini joj se čini najveća šteta.

Ljajić, koji je 2004. godine kao savezni ministar za manjine potpisao Međudržavni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina između Srbije i Hrvatske, u izjavi Tanjugu naveo je da se u Akcionom planu Vlade Republike Srbije, koji je bio uslov za otvaranje poglavlja 23, nalazi model za rešavanje pitanja od značaja za sve manjine, pa i hrvatsku manjinu, uključujući i obrazovanje na manjinskim jezicima.

Sa srpske strane urađeno je sve za poglavlje 26, i to besprekorno i do kraja, svi zahtevi nacionalnih manjina urađeni su ne zbog poglavlja, već zbog trajnog standarda države, izjavio je novinarima ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prilikom posete Univerzitetu u Kragujevcu.

Kad je reč o hrvatskom jeziku, Šarčević je rekao da, šta god on mislio, bio to „hrvatsko-srpski, srpsko-hrvatski”, jezik je onaj koji manjina bira da govori u Srbiji.

„Oni moraju dati i lektore i postupak kako se to izvodi, njihov Nacionalni manjinski savet. Inače, da mi to uradimo umesto njih, bio bi problem da im namećemo. Zavod za udžbenike ima obavezu i država tu ima jasan pozitivan stav, da se svi udžbenici manjina rade po njihovim zahtevima, tako da tu ne postoji ni najmanji problem, poglavlje 26 urađeno je besprekorno, do kraja”, jasan je ministar.

Istovremeno, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da, prema njegovim saznanjima, Hrvatska nema rezervi u oblasti kulture kad je reč o poglavlju 26, koje se odnosi na obrazovanje, kulturu i sport. „U tom procesu, u razgovorima na tu temu, mi sa Hrvatskom nismo imali prepreka”, pojasnio je.

Istovremeno, sa hrvatske strane i juče su ponavljali da Srbija mora da ispuni predviđene zahteve za poglavlje 26, pritom ne navodeći tačno koje.

Srbija može da pokaže određeni signal i tada će pregovori o otvaranju poglavlja 26 biti nastavljeni, izjavio je hrvatski premijer Andrej Plenković i dodao da očekuje konstruktivniji pristup Srbije ovom pitanju.

„Nema ničeg dramatičnog, to je proces koji traje na način na koji se to i dosad odvijalo”, rekao je Plenković.

Koji su to konkretni prigovori Hrvatske u vezi sa poglavljem 26, ne zna ni Tomislav Žigmanov, narodni poslanik i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. „Niti smo dostavljali podatke, niti smo im na bilo koji način sugerisali, niti smo informisani o konkretnim prigovorima. To bi trebalo pitati one koji su bili tamo ili Johanesa Hana, koji je u Beograd i doneo te prigovore prilikom nedavnog susreta s premijerom Aleksandrom Vučićem”, kaže Žigmanov.

Podsetimo, Han je 5. decembra boravio u Beogradu i tom prilikom izjavio da misli da „sledeće nedelje možemo da otvorimo i više od jednog poglavlja”.

Upitan da li ga je neko iz vlade Hrvatske kontaktirao u vezi s pripremama njihovih stavova za Brisel, Žigmanov odgovara da nije. A povodom činjenice da zvaničnici uveravaju javnost da je Hrvatska bez razloga blokirala otvaranje ovog poglavlja, on za „Politiku” ističe da je u politici, naravno, legitimno imati stavove, ali pitanje je koliko su oni ispravni.

„Mi nismo, recimo, saznali da su u pitanju udžbenici, koliki je broj potrebnih udžbenika za nastavu na hrvatskom jeziku i koliko ih je objavljeno. Ja bih to voleo da čujem od predstavnika vlade: koliko ih nedostaje i za koje predmete i kada će biti objavljeni. Prema informacijama, 186 udžbenika treba da bude u procesu nastave na hrvatskom, a nešto više od 80 je objavljeno. Od toga je više od 80 odsto objavljeno u proteklih godinu dana i to smo pohvalili i rekli da ima pomaka i da je to zahvaljujući aktivnostima premijera Vučića, koji je deblokirao proces blokiran duže od 14 godina. I pomak je evidentan, ali još postoji više od 50 odsto udžbenika koji nisu objavljeni”, kaže on, dodajući da „ako hoćemo nešto da govorimo o manjinskim pravima, onda su jako važne kvantifikativne stvari”.

Stefanović: Hrvatskoj smeta sve što je u vezi sa Srbijom

Potpredsednik vlade Nebojša Stefanović izjavio je da Hrvatskoj smeta to što Srbija ekonomski jača i napreduje i što to vide i Evropa i svet i što ni premijer Aleksandar Vučić ni Republika Srbija ne dozvoljavaju gaženje naših nacionalnih interesa, niti da budemo ponižavani ni poniženi.

Stefanović je rekao da, nažalost, govorimo o zemlji u kojoj su sporne ćirilične table i srpske čokoladice, u kojoj predstavnik nacionalne manjine mora tako da se deklariše na glasačkom mestu da bi dobio listić za glasanje, „dakle suprotno svemu onome što Evropa promoviše kao svoje vrednosti”.

Stefanović je u izjavi Tanjugu naveo da ima više stvari koje Hrvatima zaista suštinski smetaju i kod premijera Vučića i u onome što Srbija svojim delovanjem pokušava da učini u zaštiti svojih nacionalnih interesa.