Самарџић: Предложили смо раздвајање Срба и Албанаца

Суштина предлога Споразума о заједничком спровођењу Резолуције 1244, који је понуђен Унмику у новим условима, насталим после једностраног проглашења независности Косова, јесте „стварање атмосфере функционалног одвајања Срба и косовских Албанаца на Космету”, каже министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић.

„Ми прихватамо Резолуцију 1244 и надлежности Унмик-полиције, правосуђа и царина, али после једностраног проглашења независности само Срби, уз помоћ Србије, могу да спроводе те надлежности”, каже Самарџић за „Политику” и наглашава да се предлози из овог споразума односе на све српске општине и насеља у покрајини, а не само на територију северно од Ибра.

Током протекле две недеље у контактима са генералним секретаром Уједињених нација Бан Ки Муном, шефом Унмика Јоахимом Рикером, његовим замеником Ларијем Росином и саветником високог представника ЕУ Штефаном Ленеом „наговештено је да ћемо тражити споразум, а реакције су начелно позитивне”, каже Самарџић.

Предлог споразума (који је Самарџић у недељу навече предао Росину), у Београду је изазвао спорења око тога зашто сви чланови владе нису били упознати са њим. Према речима министра, предлог је настао у сарадњи Министарства спољних послова и Министарства за Косово и Метохију, и део је Акционог плана који је усвојила влада на седници 14. јануара.

Према најавама функционера Унмика, о предлогу споразума разговараће се идуће недеље, после ускршњих празника.

„Ако их Србија не преузме, косовски Албанци ће, уз прећутну сагласност Унмика, у року од два месеца завладати свим институцијама. Јасно је да ако нисмо на Косову и Метохији, изгубићемо га”, каже Самарџић.

На питање да ли би тај нови споразум представљао кршење Резолуције 1244, надлежни министар каже да Србија не одустаје од поштовања ове одлуке највишег тела УН, али да је њихова одлука уздрмана једностраним проглашењем независности, да је косовски Албанци не поштују и да је тренутна ситуација „изазов Унмику да креативно мисли а не да се повуче необављеног посла”. „Ако желе мир и стабилност, са Србима морају да постигну трајан споразум а не да се сваког другог дана насиљем гаси пожар”, каже Самарџић.

Биљана Митриновић

---------------------------------------------------------------

Росин је знао да су судије спремне да напусте зграду

Министар Слободан Самарџић је потврдио за „Политику” незваничне вести да је после састанка са замеником шефа Унмика Ларијем Росином и сарадницима, који је одржан у недељу увече, договор о мирном изласку правосудних радника из суда у северном делу Косовске Митровице – био надохват руке. „У недељу увече у 20 часова, ја сам рекао да сам сигуран да могу да решим проблем у вези са зградом суда. Рекао сам да ћу сутрадан, у понедељак, доћи у 13 часова и решити проблем са судијама”, каже Самарџић.

На питање како је са толиким степеном сигурности могао да зна да ће решити тај проблем мирним путем, Самарџић каже да је знао да су судије и правосудни радници, њих 53, били спремни да изађу из зграде и да инсистирају на испуњењу својих захтева за повратак у службу демонстрацијама испред зграде.

„Зато ми инсистирамо да УН покрену међународну истрагу и да се утврди ко је наредио бруталну употребу силе, иако сам ја са Росином био на прагу постизања мирног решења”, каже Самарџић.

-----------------------------------------------------------------------

Покриће за интервенцију

„Постоји неколико елемената из којих се види да је акција у Митровици била чиста провокација и демонстрација силе међународних снага”, каже министар Самарџић. У понедељак у контакту са функционерима Унмика, док су трајали сукоби, упозорени смо да Унмик зна да су Срби планирали и припремили још неколико сличних акција тог дана. После нико није више споменуо да су откривени било какви трагови припрема таквих акција.

Исто је било и са вешћу да се припадници Министарства унутрашњих послова Србије налазе у згради суда. Током акције ухапсили су 53 правосудна службеника и видели су да међу њима нема полицајаца из Србије, али то нису демантовали.

Такође, објавили су да се инвентар у згради уништава и да је застава Унмика запаљена. Истина, заставу је неко узео, али у року од десет минута постављена друга. Све су то биле измишљене вести како би се дао повод за спровођење насилне акције.

На крају, ту је и писмо-оставка регионалног администратора Унмика Џералда Галучија, који је најбољи познавалац ситуације на терену, а који је навео да је „лоше замишљена операција за повратак реда и закона на северу довела до ишчезавања реда и закона”.

„Да је неког другог дана полиција тражила да људи напусте просторије без притварања, можда бисмо били у могућности да објавимо победу без коштања”, наводи се у Галучијевом извештају којим је критиковао акцију изведену 17. марта, на годишњицу етничког насиља према Србима на Косову.

--------------------------------------------------------------------

(/slika2)Недозвољеним средствима на српске демонстранте: Кошуљица снајперског метка коју је из надлактице једног од демонстраната извадио хирург који га је оперисао у крушевачкој болници.

Докази које поседује Министарство за Косово и Метохију указују на то да је у акцији међународних снага 17. марта око општинског суда у Косовској Митровици на демонстранте пуцано из снајпера, да су, поред сузавца и шок-бомби, које се користе за разбијање демонстрација, коришћени гумени меци, чију су употребу УН 13. јула прошле године забраниле у свим мировним мисијама под покровитељством светске организације. Повод за доношење одлуке о мораторијуму била је погибија двојице албанских демонстраната током нереда у Приштини 10. фебруара 2007. године.

Како сазнајемо у министарству, иако је упућен захтев до сада им није достављен обдукциони налаз погинулог припадника мировних снага из Украјине, нити су саопштени било какви детаљи – из ког је оружја погођен и са које даљине. Ти подаци су затражени и преко Министарства одбране.