Путинова освета секретарки Клинтон

Владимир Путин лично је наредио пресретање и објављивање мејлова Демократске странке да би се осветио Хилари Клинтон, јавио је Ен-Би-Си њуз позивајући се на обавештајне изворе.

Како је поменута америчка телевизија сазнала међу званичницима шпијунских служби, шеф Кремља је наложио хаковање из осветољубивости према председничкој кандидаткињи демократа, али и због других мотива. Један од циљева био је да се уздрма поверење у амерички изборни систем и легитимитет будућег станара Беле куће, за кога се до самог краја веровало да ће бити управо Хилари Клинтон. 

Извештај Ен-Би-Си њуза долази након прошлонедељног закључка Централно-обавештајне агенције (ЦИА) да се Москва умешала у америчке изборе да би помогла републиканцу Доналду Трампу да постане председник.

Иако је Москва више пута одбацила тврдње да је повезана са сајбер-нападима и дотурањем мејлова „Викиликсу”, у америчкој обавештајној заједници влада консензус да су хакерски удари дошли из Русије, у шта не сумња ни администрација Барака Обаме.

Нема, међутим, слагања око тога што је Кремљу требало тако нешто. Федерални истражни биро није се сложио са наводима које је изнела ЦИА, сматрајући да нема довољно доказа за тврдње да су Руси деловали са циљем увођења њујоршког милијардера у Овални кабинет.

Медији углавном наводе да је циљ руске владе био да посеје сумњу у регуларност америчких избора и легитимитет следећег шефа Беле куће јер се стално причало о хакерским нападима на сервере у САД и аферама Хилари Клинтон.

Бивши амерички амбасадор у Русији Мајкл Мекфол склон је да поверује у Путинову вендету.

„Свети се Хилари Клинтон због онога што је она о њему говорила на руским парламентарним изборима 2011. Жели да дискредитује америчку демократију и ослаби нас тако да више не можемо предводити светски либерални поредак. Коначно, веома му се свиђају Трампови погледи на Русију”, изјавио је Мекфол, који каже да се као амбасадор у Москви (2012–2014) уверио да је Путин кривио Хилари Клинтон лично за антивладине протесте после руских парламентарних избора 2011.

Секретарка Клинтон тада је изразила сумњу у регуларност руских избора, што је Путин схватио као знак њене директне повезаности са демонстрантима, поручивши грађанима да морају да се уједине против страног „мешања у њихове унутрашње послове”.

Шеф Кремља је велики противник смене режима, америчке спољне политике коју је подржавала и спроводила бивша прва дама САД. Односи између Русије и Запада пали су на најниже гране због сукоба у Украјини, при чему је Кремљ сматрао да су протести против проруског украјинског председника такође били оркестрирани у Стејт департменту.

Коначно, због руске анексије Крима, Хилари Клинтон је упоредила Путина са Хитлером.

„Политико” цитира мишљење аналитичара који тврде да је Путинова освета у томе што је извршио сајбер-агресију на политичарку која је скретала пажњу на његову агресију на Украјину и што је посејао сумњу у изборе у земљи која је Русију подучавала како треба да организује фер и демократске изборе.

Пресретнута електронска писма демократа показала су да је партија радила на томе да страначке окршаје добије бивша прва дама а не социјалдемократски сенатор Берни Сандерс. Из мејлова десне руке Хилари Клинтон Џона Подесте видело се да је она пред банкарима Волстрита оповргавала оно што је говорила пред бирачима.

Преписка је завршила на „Викиликсу”, па је Вашингтон оптужио сајт Џулијана Асанжа  да се ставио у службу руске пропаганде. Бела кућа је медије који су преносили садржај ових писама назвала инструментом руских обавештајних служби.

Руси су пре избора одбацили америчке тврдње као „глупост”. „Да ли неко озбиљно мисли да Русија може да утиче на избор америчког народа? Да ли је Америка банана република?”, запитао се шеф Кремља, тврдећи да се Москва помиње само због тога да би се скренула пажња са онога што пише у мејловима.

Трамп је, такође, одбацио све оптужбе о томе да су Руси упали у рачунаре демократе да би му помогли да тријумфује. Казао је да последње ставове које је изнела ЦИА не узима за озбиљно јер је та иста агенција лажно тврдила да је Садам Хусеин имао оружје за масовно уништење.

Ипак, велики је притисак у јавности да се нешто уради поводом руских сајбер-удара па је Обама наложио истрагу, тражећи да се она заврши пре краја његовог мандата.

Многи ишчекују да ће Америка узвратити ударац пре Трамповог доласка на власт, или можда чак и после тога јер су тамошње тајне службе толико јаке да ни шеф Беле куће не може сасвим да их контролише.

ЦИА и остале агенције наводно већ истражују Путинове личне финансије и располажу подацима да његова „мрежа располаже имовином вредном 85 милијарди долара”.

Ипак, друга струја мишљења верује да Американци неће кренути тим путем јер су свесни да тако не би наштетили руском председнику који ужива више од 80 одсто подршке грађана иако су већ сада познате оптужбе на његов рачун да је стекао богатство уз помоћ корупције и наређивао убиства политичких непријатеља.