Putinova osveta sekretarki Klinton

Vladimir Putin lično je naredio presretanje i objavljivanje mejlova Demokratske stranke da bi se osvetio Hilari Klinton, javio je En-Bi-Si njuz pozivajući se na obaveštajne izvore.

Kako je pomenuta američka televizija saznala među zvaničnicima špijunskih službi, šef Kremlja je naložio hakovanje iz osvetoljubivosti prema predsedničkoj kandidatkinji demokrata, ali i zbog drugih motiva. Jedan od ciljeva bio je da se uzdrma poverenje u američki izborni sistem i legitimitet budućeg stanara Bele kuće, za koga se do samog kraja verovalo da će biti upravo Hilari Klinton. 

Izveštaj En-Bi-Si njuza dolazi nakon prošlonedeljnog zaključka Centralno-obaveštajne agencije (CIA) da se Moskva umešala u američke izbore da bi pomogla republikancu Donaldu Trampu da postane predsednik.

Iako je Moskva više puta odbacila tvrdnje da je povezana sa sajber-napadima i doturanjem mejlova „Vikiliksu”, u američkoj obaveštajnoj zajednici vlada konsenzus da su hakerski udari došli iz Rusije, u šta ne sumnja ni administracija Baraka Obame.

Nema, međutim, slaganja oko toga što je Kremlju trebalo tako nešto. Federalni istražni biro nije se složio sa navodima koje je iznela CIA, smatrajući da nema dovoljno dokaza za tvrdnje da su Rusi delovali sa ciljem uvođenja njujorškog milijardera u Ovalni kabinet.

Mediji uglavnom navode da je cilj ruske vlade bio da poseje sumnju u regularnost američkih izbora i legitimitet sledećeg šefa Bele kuće jer se stalno pričalo o hakerskim napadima na servere u SAD i aferama Hilari Klinton.

Bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfol sklon je da poveruje u Putinovu vendetu.

„Sveti se Hilari Klinton zbog onoga što je ona o njemu govorila na ruskim parlamentarnim izborima 2011. Želi da diskredituje američku demokratiju i oslabi nas tako da više ne možemo predvoditi svetski liberalni poredak. Konačno, veoma mu se sviđaju Trampovi pogledi na Rusiju”, izjavio je Mekfol, koji kaže da se kao ambasador u Moskvi (2012–2014) uverio da je Putin krivio Hilari Klinton lično za antivladine proteste posle ruskih parlamentarnih izbora 2011.

Sekretarka Klinton tada je izrazila sumnju u regularnost ruskih izbora, što je Putin shvatio kao znak njene direktne povezanosti sa demonstrantima, poručivši građanima da moraju da se ujedine protiv stranog „mešanja u njihove unutrašnje poslove”.

Šef Kremlja je veliki protivnik smene režima, američke spoljne politike koju je podržavala i sprovodila bivša prva dama SAD. Odnosi između Rusije i Zapada pali su na najniže grane zbog sukoba u Ukrajini, pri čemu je Kremlj smatrao da su protesti protiv proruskog ukrajinskog predsednika takođe bili orkestrirani u Stejt departmentu.

Konačno, zbog ruske aneksije Krima, Hilari Klinton je uporedila Putina sa Hitlerom.

„Politiko” citira mišljenje analitičara koji tvrde da je Putinova osveta u tome što je izvršio sajber-agresiju na političarku koja je skretala pažnju na njegovu agresiju na Ukrajinu i što je posejao sumnju u izbore u zemlji koja je Rusiju podučavala kako treba da organizuje fer i demokratske izbore.

Presretnuta elektronska pisma demokrata pokazala su da je partija radila na tome da stranačke okršaje dobije bivša prva dama a ne socijaldemokratski senator Berni Sanders. Iz mejlova desne ruke Hilari Klinton Džona Podeste videlo se da je ona pred bankarima Volstrita opovrgavala ono što je govorila pred biračima.

Prepiska je završila na „Vikiliksu”, pa je Vašington optužio sajt Džulijana Asanža  da se stavio u službu ruske propagande. Bela kuća je medije koji su prenosili sadržaj ovih pisama nazvala instrumentom ruskih obaveštajnih službi.

Rusi su pre izbora odbacili američke tvrdnje kao „glupost”. „Da li neko ozbiljno misli da Rusija može da utiče na izbor američkog naroda? Da li je Amerika banana republika?”, zapitao se šef Kremlja, tvrdeći da se Moskva pominje samo zbog toga da bi se skrenula pažnja sa onoga što piše u mejlovima.

Tramp je, takođe, odbacio sve optužbe o tome da su Rusi upali u računare demokrate da bi mu pomogli da trijumfuje. Kazao je da poslednje stavove koje je iznela CIA ne uzima za ozbiljno jer je ta ista agencija lažno tvrdila da je Sadam Husein imao oružje za masovno uništenje.

Ipak, veliki je pritisak u javnosti da se nešto uradi povodom ruskih sajber-udara pa je Obama naložio istragu, tražeći da se ona završi pre kraja njegovog mandata.

Mnogi iščekuju da će Amerika uzvratiti udarac pre Trampovog dolaska na vlast, ili možda čak i posle toga jer su tamošnje tajne službe toliko jake da ni šef Bele kuće ne može sasvim da ih kontroliše.

CIA i ostale agencije navodno već istražuju Putinove lične finansije i raspolažu podacima da njegova „mreža raspolaže imovinom vrednom 85 milijardi dolara”.

Ipak, druga struja mišljenja veruje da Amerikanci neće krenuti tim putem jer su svesni da tako ne bi naštetili ruskom predsedniku koji uživa više od 80 odsto podrške građana iako su već sada poznate optužbe na njegov račun da je stekao bogatstvo uz pomoć korupcije i naređivao ubistva političkih neprijatelja.