У 870 хранитељских породица одраста 1050 деце

Кад бисте упознали осамнаестогодишњу Љубину Којић, не бисте претпоставили да се иза блиставог осмеха и несвакидашње лепоте крије трновит животни пут. На свој осми рођендан смештена је у Дом за децу без родитељског старања у Ваљеву.

Потом је бригу о њој преузела хранитељска породица Стојановић из Коцељеве. У живот ове девојчице уселила се радост, пољупци и топлина. А онда јој се свет срушио – њена хранитељица је изненада преминула.

Љубина је морала да промени средину, школу, пријатеље. Последњих шест месеци, живи у хранитељској породици Теодоровић у Ваљеву. Али, од својих снова не одустаје. Жарко жели да наредне године у Београду упише Медицински факултет.

– Сви моји нови пријатељи се изненаде кад им откријем детаље из свог живота. Упркос свему што ми се догодило, руководим се девизом „Ко зна зашто је то добро”. Да је све било другачије можда и не бих овако очврснула, можда не бих тако чврсто одлучила да се посветим лекарском позиву. Живот ме је натерао на многа одрицања, али мислим да ће ми то само помоћи да се пожртвовано бавим својом будућом професијом – каже Љубина и поверава нам.     

Она је једна од 1050 деце и младих који одрастају у хранитељским породицама у Србији. Добрила Грујић, директорка Центра за породични смештај и усвојење, не крије задовољство што из године у годину расте број породица које су спремне да своја срца и врата дома широм отворе за децу којој је потребна родитељска топлина.

На обележавању осам година рада Центра, директорка Грујић је нагласила да се број деце у систему социјалне заштите повећава. Поређења ради, 2008. године 520 деце је било смештено у 340 хранитељских породица а данас их је двоструко више, у 870 породица.

Последњих година, интензивно се радило на едукацији хранитеља за смештај деце са посебним потребама, као и за ургентно збрињавање жртви породичног насиља. Добрила Грујић је најавила кампању за смештај деце миграната, која ће се реализовати у сарадњи са британском хуманитарном организацијом „Save the children” и Међународним комитетом спаса.

Јучерашњој прослави годишњице Центра за породични смештај и хранитељство, која је одржана у Клубу посланика, присуствовала је и хранитељица Весна Лукић у чијем дому одраста двогодишњи Андрија, који је рођен у затворској болници.

– Пре шест месеци стигао је у наш дом. Већ након прве две, три недеље, потпуно нас је опчинила разноликост и посебност његових осећања – прича Весна, додајући да је, током година родитељског и хранитељског искуства, дошла до своје формуле за одгајање срећне деце.

– Деца су људи, ако им се обраћате са поштовањем, то ћете и добити. Ако им дате љубав, то ћете и примити. Морате их третирати као себи равнима, да би стекли самопоуздање и веру у своје способности – закључује Весна Лукић.