Ни ратари не могу без економике

Зрењанин – Систем вођења рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима (ФАДН) примењује се у земљама Европске уније, а у њему се нашло и 60 пољопривредника из Србије.

Међу њима је и Зрењанинац Мирослав Вуков који за „Политику” говори о предностима увођења модерног пословања и у пољопривреди како би се наши ратари много лакше прилагодили европским тенденцијама.

Објашњавајући потребу директнијег увођења економске логике и у аграру, Вуков објашњава да ФАДН омогућава сталан увид у пословање пољопривредног газдинства и нуди податке о структури, производњи, приходима и расходима, а стално се води рачуна о критеријумима прописаним европском регулативом, али и националним прописима.

Прате се и промене на газдинствима у току календарске године. То земљорадницима омогућава да економичније руководе својим пословањем, а креаторима пољопривредне политике пружа могућност да оцене ефекте спроведених мера, да лакше препознају како држава треба да подстиче, за нас веома важну грану.

– Ако се приступи оваквом праћењу производње, онда се брзо долази до података за поуздане економске анализе и оцене из којих и креатори пољопривредне политике најлакше могу да имају увид у стање и да, по потреби, доносе мере – каже Вуков.

Након трогодишње примене ФАДН-а на свом имању, он је увидео да су такозвани специфични трошкови, везани за семе, хемијску заштиту биља, вештачка ђубрива и друго, мањи од просека у широј групи исте ратарске производње.

Рационализована је и набавка и потрошња репроматеријала, поготово ђубрива.

Међутим, режијски трошкови: гориво, одржавање и закуп механизације и земљишта, већи су од просека групе, а томе су допринели стари трактори, најам комбајна за жетву, као и већа потрошња горива због уситњених и разбацаних њива.

Посвећујући више пажње економици свог газдинства, Вуков је дошао и до веома интересантних и вредних сазнања, а која се код наших ратара углавном занемарују. Тако он констатује да му је имовина веома вредна, али профит није адекватан.

Земљиште које је квалитетно и у близини града вреди негде око 350.000 евра, а трактори и друга механизација око 50.000. Са оволиким капиталом, међутим, нема неку нарочиту зараду.

Она месечно износи око 80.000 динара, колика је, тврди он, и плата боље фризерке, којој је за делатност потребан симболичан капитал, минималан пословни простор и кудикамо јефтинија средства за рад.

У пројекту увођења европског система такође је дошао до сазнања да воћари далеко ефикасније користе земљу и механизацију од ратара. Пошто је земљиште све скупље, анализе показују да оно мора бити далеко боље искоришћено. Решење су две жетве годишње и окретање другим културама.

– Овде се традиционално сеје кукуруз, пшеница и сунцокрет, а сада би се требало окретати уљаној репици, хељди, сирку метлашу, индустријској конопљи – каже Вуков, који је као инжењер машинства дуго радио у бродоградњи, а пољопривреди и породичном имању се окренуо када је пре пет година остао без посла.