Млеко у кеси пуно бактерија

Национална организација потрошача НОПС је објавила да је од 22 узорка пастеризованог млека пакованог у кесе, узетих из промета, у осам регистровано веће присуство ентеробактерија и ешерихије коли.

Бактерије су пронађене у производима мањих локалних млекара што указује, како наводе у НОПС-у, да у систему производње, транспорта и промета, без обзира на прописе усаглашене са европским, систем контроле не функционише.

Анализе је за НОПС радио Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, а како сазнајемо у овој установи, реч је о нестандардним критеријумима испитивања.

Јер, према важећим прописима, у Србији се последњих пет година не контролише присуство ових бактерија у узорцима млека у промету, него искључиво у производњи.

Зато се, кажу, добијени резултати не могу тумачити према прекорачењу граничних вредности, јер њих заправо ни нема. Резултати овог испитивања су указали да у малим млекарама постоји проблем са хигијеном.

– Присуство ових бактерија у пастеризованом млеку узрокује брзо кварење производа. Ове бактерије у млеку нам указују на лошу хигијену у производњи, али се не сматрају опасним по здравље, каже за „Политику” Јелена Петровић, шеф одељења за испитивање намирница у Научном институту за ветеринарство „Нови Сад“.

Горан Паповић, из НОПС-а каже да су се за ово испитивање одлучили због све чешћих притужби купаца да се пастеризовано млеко у кесама брзо квари и има лош мирис. Он апелује на државу да пооштри инспекцијске контроле и да се позабави млеком јер је то најзаступљенија намирница у исхрани деце.

– Сви регистровани објекти за производњу и промет хране у Србији имају уведен Хасап систем контроле критичних тачака у производњи. Резултати до којих смо дошли показују да овај стандард очигледно постоји само на папиру, али да је питање колико се он примењује у пракси, односно производњи. Мањи произвођачи млека у кесама, не само да обмањују потрошаче зарад већег профита, него доводе у питање и њихово здравље продајући им бактериолошки неисправно сирово млеко које ниједна озбиљна компанија не би откупила – каже Паповић.

Србија је 2010. године усвојила Правилник о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета који је усаглашен са европским прописима.

До тада деценијама је у нашој земљи контролисано присуство ових бактерија и у млеку на тржишту, а не само у производњи.

Изгледа да је ово још један пример како смо неприпремљени преузели регулативу из држава у којима овај систем функционише без већих проблема.

Правилником је прописано да произвођач одговара за хигијенску

исправност производа само у процесу производње и паковања, кажу у НОПС-у и питају да ли је могуће да се бактерије појаве у херметички затвореним производима на рафовима или у фрижидерима.

– Одговор који смо добили од надлежних инспекцијских органа је да се бактерије у самом производу током транспорта и складиштења могу појавити искључиво уколико је амбалажа оштећена, а такав производ се не би смео наћи у продаји. У супротном, уколико је производ неоштећен, а садржи бактерије, пропуст је дошао приликом производње или паковања, каже Горан Паповић.

И у Научном институту за ветеринарство не искључују могућност да до контаминације може да дође током транспорта или неправилног складиштења, али када у узорку постоји 30.000 бактерија по милилитру то пре указује да је реч о лошој хигијени у производњи, објашњавају.

– Бактерије се брзо размножавају, али будући да млеко сигурно није транспортовано на 37 степени, то вероватно није разлог, јер су анализе рађене у протеклих месец дана. У појединим узорцима има много ентеробактерија, што значи да их је вероватно било много већ у производњи, али ми то не можемо да тврдимо – каже Петровић и додаје да је ово сигнал да би требало више улагати у „чистију производњу“.

Она каже да је чињеница да овакав проблем не може да се деси великим млекарама.

На питање да ли разлог контаминације може бити амбалажа, Петровић објашњава да то не би требало да буде случај, међутим очигледно је млеко у кесама јефтино јер је слабо одрживо и брзо се квари.

Стручњаци упозоравају да би пастеризовано млеко увек требало кувати пре употребе јер се ове бактерије фекалног порекла уништавају на високим температурама. Кажу и да би анализе НОПС-а требало проширити и прецизно утврдити да ли се у фамилији ентеробактерија налазе и неке друге бактерије које могу да буду опасне по живот и здравље.