Mleko u kesi puno bakterija

Nacionalna organizacija potrošača NOPS je objavila da je od 22 uzorka pasterizovanog mleka pakovanog u kese, uzetih iz prometa, u osam registrovano veće prisustvo enterobakterija i ešerihije koli.

Bakterije su pronađene u proizvodima manjih lokalnih mlekara što ukazuje, kako navode u NOPS-u, da u sistemu proizvodnje, transporta i prometa, bez obzira na propise usaglašene sa evropskim, sistem kontrole ne funkcioniše.

Analize je za NOPS radio Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“, a kako saznajemo u ovoj ustanovi, reč je o nestandardnim kriterijumima ispitivanja.

Jer, prema važećim propisima, u Srbiji se poslednjih pet godina ne kontroliše prisustvo ovih bakterija u uzorcima mleka u prometu, nego isključivo u proizvodnji.

Zato se, kažu, dobijeni rezultati ne mogu tumačiti prema prekoračenju graničnih vrednosti, jer njih zapravo ni nema. Rezultati ovog ispitivanja su ukazali da u malim mlekarama postoji problem sa higijenom.

– Prisustvo ovih bakterija u pasterizovanom mleku uzrokuje brzo kvarenje proizvoda. Ove bakterije u mleku nam ukazuju na lošu higijenu u proizvodnji, ali se ne smatraju opasnim po zdravlje, kaže za „Politiku” Jelena Petrović, šef odeljenja za ispitivanje namirnica u Naučnom institutu za veterinarstvo „Novi Sad“.

Goran Papović, iz NOPS-a kaže da su se za ovo ispitivanje odlučili zbog sve češćih pritužbi kupaca da se pasterizovano mleko u kesama brzo kvari i ima loš miris. On apeluje na državu da pooštri inspekcijske kontrole i da se pozabavi mlekom jer je to najzastupljenija namirnica u ishrani dece.

– Svi registrovani objekti za proizvodnju i promet hrane u Srbiji imaju uveden Hasap sistem kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji. Rezultati do kojih smo došli pokazuju da ovaj standard očigledno postoji samo na papiru, ali da je pitanje koliko se on primenjuje u praksi, odnosno proizvodnji. Manji proizvođači mleka u kesama, ne samo da obmanjuju potrošače zarad većeg profita, nego dovode u pitanje i njihovo zdravlje prodajući im bakteriološki neispravno sirovo mleko koje nijedna ozbiljna kompanija ne bi otkupila – kaže Papović.

Srbija je 2010. godine usvojila Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa koji je usaglašen sa evropskim propisima.

Do tada decenijama je u našoj zemlji kontrolisano prisustvo ovih bakterija i u mleku na tržištu, a ne samo u proizvodnji.

Izgleda da je ovo još jedan primer kako smo nepripremljeni preuzeli regulativu iz država u kojima ovaj sistem funkcioniše bez većih problema.

Pravilnikom je propisano da proizvođač odgovara za higijensku

ispravnost proizvoda samo u procesu proizvodnje i pakovanja, kažu u NOPS-u i pitaju da li je moguće da se bakterije pojave u hermetički zatvorenim proizvodima na rafovima ili u frižiderima.

– Odgovor koji smo dobili od nadležnih inspekcijskih organa je da se bakterije u samom proizvodu tokom transporta i skladištenja mogu pojaviti isključivo ukoliko je ambalaža oštećena, a takav proizvod se ne bi smeo naći u prodaji. U suprotnom, ukoliko je proizvod neoštećen, a sadrži bakterije, propust je došao prilikom proizvodnje ili pakovanja, kaže Goran Papović.

I u Naučnom institutu za veterinarstvo ne isključuju mogućnost da do kontaminacije može da dođe tokom transporta ili nepravilnog skladištenja, ali kada u uzorku postoji 30.000 bakterija po mililitru to pre ukazuje da je reč o lošoj higijeni u proizvodnji, objašnjavaju.

– Bakterije se brzo razmnožavaju, ali budući da mleko sigurno nije transportovano na 37 stepeni, to verovatno nije razlog, jer su analize rađene u proteklih mesec dana. U pojedinim uzorcima ima mnogo enterobakterija, što znači da ih je verovatno bilo mnogo već u proizvodnji, ali mi to ne možemo da tvrdimo – kaže Petrović i dodaje da je ovo signal da bi trebalo više ulagati u „čistiju proizvodnju“.

Ona kaže da je činjenica da ovakav problem ne može da se desi velikim mlekarama.

Na pitanje da li razlog kontaminacije može biti ambalaža, Petrović objašnjava da to ne bi trebalo da bude slučaj, međutim očigledno je mleko u kesama jeftino jer je slabo održivo i brzo se kvari.

Stručnjaci upozoravaju da bi pasterizovano mleko uvek trebalo kuvati pre upotrebe jer se ove bakterije fekalnog porekla uništavaju na visokim temperaturama. Kažu i da bi analize NOPS-a trebalo proširiti i precizno utvrditi da li se u familiji enterobakterija nalaze i neke druge bakterije koje mogu da budu opasne po život i zdravlje.