Два минута вести

Суботица – У граду са око 110.000 становника, уколико у преподневним часовима негде пукне водоводна цев, или се, примера ради, откажу поласци аутобуса, не постоји традиционални медиј који би о томе обавестио Суботичане. Да ту вест чују на неком од локалних радија треба да сачекају на пун час, кад се емитују вести, или поподневне информативне емисије на две локалне телевизије. Једини медиј који ће одмах реаговати јесте интернет, односно локални портали.

У Суботици постоје три телевизије. ТВ Суботица и Ју еко су приватне локалне телевизијске станице које у поподневним часовима емитују кратке вести и имају информативне емисије и разговоре са саговорницима, а Панон телевизија је регионални центар који програм емитује на мађарском језику. Све три телевизије имају и своје радио-емисије, а осим њих, чује се и програм верског радија Славословље и Радија Марија, који деле фреквенцију, а ту су и музички радио Хит и Радио Суботица.

Радио Суботица је и последњи приватизовани градски медиј, који, иако би данас напунио зрелих 48 година, нико није желео да купи ни по почетној цени од око 40.000 евра, али ни у трећем приватизационом кругу, кад је његова цена пала на трећину. Свих 37 новинара који су „производили” програм на три језика, а опслуживали и продукцију на буњевачком и немачком, добили су отпремнину и напустили Радио. Држава је капитал пренела на осморо радника који су на то имали право, а они своје уделе продали „ВТВ ком нету”, који је, уз бившу Радио Суботицу, власник и ТВ Суботице, Сити радија, као и телевизија у Новом Бечеју, Бечеју и Врбасу. У оквиру ове медијске групације је и месечник „Дани”, једино гласило у Суботици које излази на ћириличном писму.

Владан Стефановић, као извршни директор „ВТВ” медијске групе, у разговору за „Политику” каже да стари концепт радијског програма више нема слушаоце те због тога сваког сата емитују по две информације у трајању од два до три минута.

– Залажем се за прави градски радио, који ће сви да слушају, а не „сендвич” програм у којем се на сваких неколико часова смењују језици, јер он не држи пажњу слушалаца. Одлучили смо се за програм у коме се сваког часа емитују кратке вести на два језика, и језик информације се наизменично мења из сата у сат, тако да је вест прочитана на свим језицима, српском, хрватском, буњевачком и мађарском. Пошто Радио Суботица није приватизована, не постоји ни обавеза да се настави са претходном програмском шемом, али смо свакако позвали све националне савете да предложе сарадњу – каже Стефановић.

Вести унутар суботичких медија „ВТВ ком нета” ради иста новинарска екипа која онда информацију прилагођава у зависности од тога да ли се пласира на радио, телевизију или у новине. Уместо радио-водитеља и техничара у студију, програм сада води компјутерски софтвер.

У Суботици излазе и „Хрватска ријеч” и „Буњевачке новине”, чија су оснивачка права пренета на мањинске националне савете. Од писаних медија ту су и локални недељник „Суботичке новине”, које су приватизоване средином 2000. а купио их је, као и низ локалних медија по Војводини, конзорцијум физичких лица који чине Душан Ступар, Ненад Рончевић, Миодраг Никић, Срђан Вучуревић и Предраг Малишановић. „Суботичке новине” биле су и једини медиј са својом некретнином, на коју је стављена вишеструка хипотека.