Храст се враћа у Банат

Зрењанин – Нова сезона пошумљавања у ЈП „Војводинашуме” почела је прошлог месеца и траје све до почетка вегетације на пролеће. За северни део Србије реч је о веома значајном послу, јер је по пошумљености подручје АПВ при самом дну европске лествице. Још теже стање је у Банату, где његов средњи и северни део личе на степу и има најмање шуме на овом делу планете.

– Чињеница да кубуримо са шумом дуго није продрла у нашу свест. Стање се деценијама погоршавало, али се данас осетно поправља – каже директор Шумског газдинства „Банат” Слађан Суручић, дипломирани шумарски инжењер.

Према његовим речима, 2005. године је почело планско пошумљавање. Кроз ову акцију, до данас, у Банату је шумом засађено 982 хектара, просечно по 92 хектара годишње. Тамо где су голети биле најизраженије највише се и пошумљавало – у Средњобанатском округу 425 хектара, а у Севернобанатском 273 хектара.

– Код садње дрвета и избору врсте води се рачуна о класи и типу земљишта. Постоје сазнања да је у Банату било много храста, а дубина хумуса у земљишту то потврђује, пошто на неким местима он допире и неколико метара. Зато смо у акцији пошумљавања највише простора дали храсту, који спада међу најцењеније дрво – објашњава Суручић.

Храст се не размножава само садњом садница, него све више расејавањем жира. Користи се механизација као код разбацивања вештачког ђубрива, а потом се жир затрпа тањирачом. Тај метод је показао одличне резултате.

Млади храст се простире и на 117 хектара у Меленачком риту. Жир је ту сејан у етапама и млада шума одлично напредује. Али, пошумљавање храстом успорава недостатак жира, што отежава сетву већ две године. Наиме, жир се набавља у Срему где има доста храста, али је он плодоносан обилно сваке пете године. Без обзира на све, од скоро хиљаду хектара нових шума у Банату је 650 под храстом.

– Углавном кад се узму у обзир све новопосађене површине, као и оне које се обнављају после сече, сваке године се у Банату пошуми око 400 хектара – наглашава Суручић. По том учинку, подизање нових шума овде је скоро десет пута интензивније него у другим деловима Војводине, а управо због тога што је подручје дуго било запостављено.

Саде се, такође, и пољски јасен и топола, а у мањим количинама и црни орах. Због повољних услова земљишта и честог плављења, топола се интензивно сади поред леве обале Тисе, на простору где је извршена сеча. Реч је о пословима у којима је неопходно и велико учешће људског рада. Због одласка младих у иностранство, нема довољно радне снаге, па тај посао обављају и жене иако је врло напоран. Шумари истичу да је недостатак радника изражен и због забране запошљавања.

Локалне самоуправе слабо заинтересоване

Нове засаде „Војводинашуме” подижу на земљишту које им уступи држава, јер немају другог земљишта. Очекује се да своје потенцијале у земљишту за подизање шума треба да искористе и „Војводинаводе”, а посебно локалне самоуправе на чије понашање има низ примедби. На једном од састанака у Средњобанатском управном округу је констатовано да се сваке године нуде бесплатне саднице, па и финансирање тих послова, али је интерес забрињавајуће мали. Политичари више воле да саде дрвеће пред ТВ камерама и ради политичког маркетинга.