Hrast se vraća u Banat

Zrenjanin – Nova sezona pošumljavanja u JP „Vojvodinašume” počela je prošlog meseca i traje sve do početka vegetacije na proleće. Za severni deo Srbije reč je o veoma značajnom poslu, jer je po pošumljenosti područje APV pri samom dnu evropske lestvice. Još teže stanje je u Banatu, gde njegov srednji i severni deo liče na stepu i ima najmanje šume na ovom delu planete.

– Činjenica da kuburimo sa šumom dugo nije prodrla u našu svest. Stanje se decenijama pogoršavalo, ali se danas osetno popravlja – kaže direktor Šumskog gazdinstva „Banat” Slađan Suručić, diplomirani šumarski inženjer.

Prema njegovim rečima, 2005. godine je počelo plansko pošumljavanje. Kroz ovu akciju, do danas, u Banatu je šumom zasađeno 982 hektara, prosečno po 92 hektara godišnje. Tamo gde su goleti bile najizraženije najviše se i pošumljavalo – u Srednjobanatskom okrugu 425 hektara, a u Severnobanatskom 273 hektara.

– Kod sadnje drveta i izboru vrste vodi se računa o klasi i tipu zemljišta. Postoje saznanja da je u Banatu bilo mnogo hrasta, a dubina humusa u zemljištu to potvrđuje, pošto na nekim mestima on dopire i nekoliko metara. Zato smo u akciji pošumljavanja najviše prostora dali hrastu, koji spada među najcenjenije drvo – objašnjava Suručić.

Hrast se ne razmnožava samo sadnjom sadnica, nego sve više rasejavanjem žira. Koristi se mehanizacija kao kod razbacivanja veštačkog đubriva, a potom se žir zatrpa tanjiračom. Taj metod je pokazao odlične rezultate.

Mladi hrast se prostire i na 117 hektara u Melenačkom ritu. Žir je tu sejan u etapama i mlada šuma odlično napreduje. Ali, pošumljavanje hrastom usporava nedostatak žira, što otežava setvu već dve godine. Naime, žir se nabavlja u Sremu gde ima dosta hrasta, ali je on plodonosan obilno svake pete godine. Bez obzira na sve, od skoro hiljadu hektara novih šuma u Banatu je 650 pod hrastom.

– Uglavnom kad se uzmu u obzir sve novoposađene površine, kao i one koje se obnavljaju posle seče, svake godine se u Banatu pošumi oko 400 hektara – naglašava Suručić. Po tom učinku, podizanje novih šuma ovde je skoro deset puta intenzivnije nego u drugim delovima Vojvodine, a upravo zbog toga što je područje dugo bilo zapostavljeno.

Sade se, takođe, i poljski jasen i topola, a u manjim količinama i crni orah. Zbog povoljnih uslova zemljišta i čestog plavljenja, topola se intenzivno sadi pored leve obale Tise, na prostoru gde je izvršena seča. Reč je o poslovima u kojima je neophodno i veliko učešće ljudskog rada. Zbog odlaska mladih u inostranstvo, nema dovoljno radne snage, pa taj posao obavljaju i žene iako je vrlo naporan. Šumari ističu da je nedostatak radnika izražen i zbog zabrane zapošljavanja.

Lokalne samouprave slabo zainteresovane

Nove zasade „Vojvodinašume” podižu na zemljištu koje im ustupi država, jer nemaju drugog zemljišta. Očekuje se da svoje potencijale u zemljištu za podizanje šuma treba da iskoriste i „Vojvodinavode”, a posebno lokalne samouprave na čije ponašanje ima niz primedbi. Na jednom od sastanaka u Srednjobanatskom upravnom okrugu je konstatovano da se svake godine nude besplatne sadnice, pa i finansiranje tih poslova, ali je interes zabrinjavajuće mali. Političari više vole da sade drveće pred TV kamerama i radi političkog marketinga.