Од државног монопола гори је само приватни

Расправа о Предлогу закона о комуналним делатностима у Скупштини Србије почиње данас. Ако га посланици усвоје, од укупно 15 комуналних услуга, приватницима би било омогућено да девет пружају као концесионари, а шест као „ортаци” са државом на основу уложеног капитала у заједничко предузеће по моделу јавно-приватног партнерства.

Колико ће посланици расправљати о овој тачки дневног реда и какав ће на крају бити коначни текст новог закона о комунални делатностима – остаје да се види. У јавној расправи своје интересе су бранили представници запослених у комуналним предузећима, као и заинтересовани инвеститори. Утисак је да интерес грађана није дошао до изражаја. Зато од посланика очекују да Предлог закона о комуналним делатностима добро „претресу”. Јер, свака брзоплетост и недореченост – скупо ће нас коштати.

Никоме не пада на памет да оспорава намеру државе да омогући конкуренцију и улагање приватног капитала у област комуналних услуга. Поготову кад се зна да градови и општине често немају пара да одржавају и обнављају ни постојећу опрему, а камо ли да улажу у развој. Али, никако не сме да нам се догоди оно што нам се већ дешавало „у сопственом дворишту”, као ни оно што се десило у Бугарској и Румунији, а што је предлагачу новог закона добро знано.

Упућени тврде да је од државног монопола гори само приватни монопол. Неконтролисаним уласком приватног капитала у комуналну област наведене државе су изгубиле контролу над комуналном инфраструктуром.

У Србији је законом омогућено такозвано јавно-приватно партнерство, што је, заправо, ортаклук приватника и општина у комуналним делатностима. На овај начин се управља отпадом у 24 општине, а приватне фирме газдују са четири санитарне депоније – у Кикинда, Лапову, Јагодину и Лесковцу. У пословном удружењу комуналних предузећа „Комдел” кажу да су искуства различита. Има примера да приватни партнери извршавају своје уговором преузете обавезе на опште задовољство. У другим је овај вид пружања комуналних услуга кренуо лоше, код трећих су се неспоразуми између уговорних страна појавили касније. Било је невоља у Лесковцу, Кикинди, Ковачици, Смедеревској Паланци, Кањижи, Жагубици...

У Малом Црнићу приватни партнер који је износио смеће повукао се из посла, а иста или слична судбина задесила је и четири околне општине.

– Најгоре су прошли грађани Зајечара – подсећа Лазар Крњета, извршни директор „Комдела”. – Приватник је одустао од уговореног јавно-приватног партнерства. Грађани су усред зиме остали без грејања, а општини су остали силни дугови.

Лоше искуство са концесионарима имају Будимпешта, Софија и Сегедин, који су били принуђени да откупљују водоводе које су дали концесионарима на вишедеценијско управљање. Софија има проблема и са приватником коме је поверила да сакупља и одвози комунални отпад. У словачкој Банској Бистрици страној компанији дата је концесија на депонију, што је побољшало поступање са отпадом, али је произвело и нагли раст цена.

Код јавно-приватног партнерства и концесија прети опасност од такозваног фискалног ризика. Склапањем неповољног уговора буџет локалне самоуправе или државе може бити на штети. То се десило у Мађарској и Португалији. Отуда страх од концесија.

Према мишљењу Татјане Павловић-Крижанић, стручњака за јавно-приватна партнерства у УСАИД-овом програму одрживог локалног развоја, неке концесије код нас су лоше прошле зато што су јавне власти биле без довољно знања. Амбициозно се улазило у велике пројекте без темељне припреме и добрих кост-бенефит анализа. Уговори се најчешће раскидају зато што нису добро регулисани односи међу партнерима, а приватници нису довољно упознати са пословањем у Србији. Очекују да им се уложено брзо врати, у првих неколико година, што је нереално.

Према студији Светске банке, која је обрадила учешће приватног сектора у изградњи инфраструктуре у Централној, Источној и Југоисточној Европи, кључни елементи успеха јавно-приватних партнерстава су: умереност планирања изградње, што значи да велике пројекте треба градити по фазама. Затим, израда свеобухватних студија изводљивости са солидним финансијским анализама и одговарајућа подела ризика. Пребацивање већег дела ризика на приватни сектор обично повећава укупне трошкове.

Предлагач новог закона о комуналним делатностима сматра да ће приватне фирме и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге и да Предлог закона „не уноси нове елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”.

У „Комделу” тврде да су најразвијеније европске државе задржале контролу над најважнијим комуналним сервисима. У Шведској, Холандији и Аустрији комунална предузећа су у државном власништву док су у Француској и Италији мешовита друштва са већинским државним капиталом.