Нови терористички серијал

​После летошњег налета током кога су џихадисти Исламске државе ударали по циљевима на четири континента, тероризам поново покушава да утиче на токове глобалне политике.

Масакр који је Пакистанац за воланом извео на божићној пијаци у Берлину не носи само поруку да „неверницима” неће бити допуштено да на миру славе своје празнике и да режими нису у стању да заштите своје грађане.

Немачки истражитељи из опреза нису спремни да говоре о терористичком нападу, али подсећања на Ницу – када је усамљени возач камиона на средоземној променади убио 86 особа – указују на рукопис исламиста.

Могао би то да буде последњи ексер у ковчегу политике отворених врата Ангеле Меркел, иако она тврди да неће мењати став према избеглицама.

Инцидент је несумњиво допринос антиимиграционим снагама не само у Немачкој већ и читавој Европи. Ветар у леђа десним популистима. Појединачни чин са општим последицама.

Атентат у Анкари јесте акција полицајца разочараног што његов председник поправља односе са Русима, али узвик „Ви нас убијате у Алепу, ми ћемо вас овде” јасна је порука Москви.

Питање без одговора је да ли су нападачи директно радили по упутствима Исламске државе, или су били „усамљени вукови”, али чини се да је то небитно. Важније је констатовати да се увећава број шахида – мученика – спремних да следе упутства како да рукују бомбама, да трују воду, да седну у камион…

Зашто је то тако враћа нас у време америчке инвазије и окупације Ирака која је пробудила гнев сунита и створила Исламску државу, бруталнијег, организованијег, богатијег и идеолошки радикалнијег наследника Ал Каиде.

Свет ће морати да одговори на питање шта се то догодило да се Ирак, Сирија или Либија – земље којима се деспотски управљало, али су представљале блискоисточне секуларне оазе – претворе у полигоне милитантног ислама.

Док су џихадисти тамо били ликвидирани или су трунули по затворима, њихови лидери оптуживани су за репресију. У исто време док су краљеви Саудијске Арабије – истинске колевке исламског радикализма – били и остали омиљени стратешки савезници Запада.

Американци и Руси сада су се нашли на заједничком фронту против исламиста у Сирији. У Москви ће морати да се суоче са чињеницом да су после војне интервенције и они постављени за мету. Некада појединачну, као амбасадора у Анкари, некада групну, као што показују покушаји терористичких напада на територији Русије.

Докле год сукобљени интереси држава одређују њихово понашање, заједничког фронта у рату који траје неће бити.

Показало се да је лакше убити Осаму бин Ладена него се супротставити бинладенизму који је постао жилава и опасна идеологија, што потврђује његова најновија мутација – Исламска држава која глобално инспирише терористе у покушају да промене свет.