Бумеранг за продане душе

Без иједног трена предаха – Србија се из дана у дан, из сата у сат, држи у дрилу. Као да неко пушта дим из Аладинове лампе – тако сензације, епохална открића века и фасцинантне афере смењују једна другу. Кад погледамо шта пишу српски штампани медији – треба да будемо Богу захвални што смо уопште живи. Сведени на улогу заморчета – таоци смо јавног мњења чији су креатори и инспиратори српски политичари којима смо нажалост поверили своје животе. И што је још страшније – будућност своје деце.

Алармантно, шокантно, сензационално – сваки боговетни дан бомбардовани смо фрапантним открићима лешинарења по недавној криминогено-политикантској прошлости, за потребе и у служби дневне политике. Вести о заверама против легално изабране власти, о издајама националних интереса Србије у коју се сви запенушено заклињу – сустижу једна другу. У случају када се нека друга политичка опција или личност помене као алтернатива садашњој власти – уз најтеже дисквалификације следи пласирање најцрњих прогноза и слутњи због којих треба да стрепимо за дане који долазе и за елементарно право на живот смртника! Остаће упамћена ватрена порука с последњих избора коју је српским бирачима послао господин Кркобабић, сада министар не знам чега у српској влади, „да ће Србија остати без пензија уколико не изабере Вучића и СНС“! Што свакако није врхунац мимикрије, политичке сервилности и коалиционе лојалности на погрешан начин; и других примера има тушта и тма.

Група политичких лузера, минорних политичких партија и тзв. покрета чије цело чланство може да стане у два комбија – чврсто се као пијавице држе прилепљени за крвоток владајућег СНС-а и сисају му крв. Не из разлога програмске једноoбразности и политичке принципијелности – већ из шићарења, политичке егзистенције, привилегија и елементарног опстанка у страначком брлогу Србије. При томе СНС-у, па и премијеру Вучићу, чине само штету и одмажу му.

Попут рецепта за скидање температуре – ова коалициона братија владајућег СНС-а установила је софтвер, правила деловања и правце напада на свакога ко се усуди да другачије мисли, или да искаже диферентни политички став. Или да не дај боже крајње добронамерно укаже на слабости и критикује рад владе и премијера. Поред перманентних хвалоспева првом човеку владе, спремљени атрибути за дисквалификацију и блаћење оних који сматрају да живе у демократском друштву у којем је слобода говора и мишљења загарантована Уставом, јесу – „да су то издајници, продане душе и сподобе који својој држави и свом народу желе зло“! На јеловнику најцрње дискриминације, блаћења и обрушавања на политичке неистомишљенике – ових дана највише наруџбина има специјалитет: черечење и пљување потенцијалних кандидата опозиције на председничким изборима који ће се догодити ваљда на пролеће.

Оркестрирани громогласни напади на господу Сашу Јанковића и Вука Јеремића, које поштујем али на које не „откидам“ – као бумеранг се враћају и ударају право у главу управо владајућу партију и оне који је на тај начин бране и заступају. Нисам сигуран да то зна мутантни сељак и агилни посланик СНС-а у српском парламенту, неуништиви Марјан Ристичевић, али би љубимац Мирјане Марковић, ортодоксни витез социјалне правде и социјалиста који са Ивицом Дачићем нема ништа заједничко, господин министар Вулин, тако нешто морао знати. И још многи други коалициони партнери и гласноговорници СНС-а – за које верујем да ће се препознати. Који би управо због добробити сопствене политике – морали да денфују и колико-толико учине нормалном своју реторику.

Нисам стручњак за политички маркетинг, да правим гвоздене капије не знам, у микрочипове се не разумем, али сам још увек при здравом разуму – и што је најважније, Србију познајем у душу. Знам како дише. Поготово знам како готово нагонски реагује обичан човек, грађанин и сељак у Србији, у мом Трстенику, Параћину, Зајечару, Ужицу. Он не воли надменост, охолост и бахатост, и увек се солидарише с оним ко је предмет напада, на кога је обасуто дрвље и камење. Поготову ако напад није ничим изазван. Чудим се да генијaлци којима је окружен премијер Вучић, експерти, истраживачи и планери јавног мњења, спикери СНС-а, лидери јавне комуникације и коалициони партнери – то не капирају...

Због тога џабе и добронамерно саветујем премијера Вучића да им наложи да умукну! Да њему, Влади Србије и његовој политичкој партији на такав начин престану да помажу. Сигуран сам да ћемо корист имати сви – а Србија понајвише.

Глумац, редитељ, сценариста