Bumerang za prodane duše

Bez ijednog trena predaha – Srbija se iz dana u dan, iz sata u sat, drži u drilu. Kao da neko pušta dim iz Aladinove lampe – tako senzacije, epohalna otkrića veka i fascinantne afere smenjuju jedna drugu. Kad pogledamo šta pišu srpski štampani mediji – treba da budemo Bogu zahvalni što smo uopšte živi. Svedeni na ulogu zamorčeta – taoci smo javnog mnjenja čiji su kreatori i inspiratori srpski političari kojima smo nažalost poverili svoje živote. I što je još strašnije – budućnost svoje dece.

Alarmantno, šokantno, senzacionalno – svaki bogovetni dan bombardovani smo frapantnim otkrićima lešinarenja po nedavnoj kriminogeno-politikantskoj prošlosti, za potrebe i u službi dnevne politike. Vesti o zaverama protiv legalno izabrane vlasti, o izdajama nacionalnih interesa Srbije u koju se svi zapenušeno zaklinju – sustižu jedna drugu. U slučaju kada se neka druga politička opcija ili ličnost pomene kao alternativa sadašnjoj vlasti – uz najteže diskvalifikacije sledi plasiranje najcrnjih prognoza i slutnji zbog kojih treba da strepimo za dane koji dolaze i za elementarno pravo na život smrtnika! Ostaće upamćena vatrena poruka s poslednjih izbora koju je srpskim biračima poslao gospodin Krkobabić, sada ministar ne znam čega u srpskoj vladi, „da će Srbija ostati bez penzija ukoliko ne izabere Vučića i SNS“! Što svakako nije vrhunac mimikrije, političke servilnosti i koalicione lojalnosti na pogrešan način; i drugih primera ima tušta i tma.

Grupa političkih luzera, minornih političkih partija i tzv. pokreta čije celo članstvo može da stane u dva kombija – čvrsto se kao pijavice drže prilepljeni za krvotok vladajućeg SNS-a i sisaju mu krv. Ne iz razloga programske jednoobraznosti i političke principijelnosti – već iz šićarenja, političke egzistencije, privilegija i elementarnog opstanka u stranačkom brlogu Srbije. Pri tome SNS-u, pa i premijeru Vučiću, čine samo štetu i odmažu mu.

Poput recepta za skidanje temperature – ova koaliciona bratija vladajućeg SNS-a ustanovila je softver, pravila delovanja i pravce napada na svakoga ko se usudi da drugačije misli, ili da iskaže diferentni politički stav. Ili da ne daj bože krajnje dobronamerno ukaže na slabosti i kritikuje rad vlade i premijera. Pored permanentnih hvalospeva prvom čoveku vlade, spremljeni atributi za diskvalifikaciju i blaćenje onih koji smatraju da žive u demokratskom društvu u kojem je sloboda govora i mišljenja zagarantovana Ustavom, jesu – „da su to izdajnici, prodane duše i spodobe koji svojoj državi i svom narodu žele zlo“! Na jelovniku najcrnje diskriminacije, blaćenja i obrušavanja na političke neistomišljenike – ovih dana najviše narudžbina ima specijalitet: čerečenje i pljuvanje potencijalnih kandidata opozicije na predsedničkim izborima koji će se dogoditi valjda na proleće.

Orkestrirani gromoglasni napadi na gospodu Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, koje poštujem ali na koje ne „otkidam“ – kao bumerang se vraćaju i udaraju pravo u glavu upravo vladajuću partiju i one koji je na taj način brane i zastupaju. Nisam siguran da to zna mutantni seljak i agilni poslanik SNS-a u srpskom parlamentu, neuništivi Marjan Rističević, ali bi ljubimac Mirjane Marković, ortodoksni vitez socijalne pravde i socijalista koji sa Ivicom Dačićem nema ništa zajedničko, gospodin ministar Vulin, tako nešto morao znati. I još mnogi drugi koalicioni partneri i glasnogovornici SNS-a – za koje verujem da će se prepoznati. Koji bi upravo zbog dobrobiti sopstvene politike – morali da denfuju i koliko-toliko učine normalnom svoju retoriku.

Nisam stručnjak za politički marketing, da pravim gvozdene kapije ne znam, u mikročipove se ne razumem, ali sam još uvek pri zdravom razumu – i što je najvažnije, Srbiju poznajem u dušu. Znam kako diše. Pogotovo znam kako gotovo nagonski reaguje običan čovek, građanin i seljak u Srbiji, u mom Trsteniku, Paraćinu, Zaječaru, Užicu. On ne voli nadmenost, oholost i bahatost, i uvek se solidariše s onim ko je predmet napada, na koga je obasuto drvlje i kamenje. Pogotovu ako napad nije ničim izazvan. Čudim se da genijalci kojima je okružen premijer Vučić, eksperti, istraživači i planeri javnog mnjenja, spikeri SNS-a, lideri javne komunikacije i koalicioni partneri – to ne kapiraju...

Zbog toga džabe i dobronamerno savetujem premijera Vučića da im naloži da umuknu! Da njemu, Vladi Srbije i njegovoj političkoj partiji na takav način prestanu da pomažu. Siguran sam da ćemo korist imati svi – a Srbija ponajviše.

Glumac, reditelj, scenarista