У наручју државе

Први људи пет институција које штите права и боре се против корупције затражили су у марту услове за несметан рад. Заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја, председник Савета Државне ревизорске установе, директор Управе за јавне набавке и председник Комисије за заштиту права обратили су се председнику, премијеру и председнику парламента наводећи да „недостатак основних претпоставки за ефикасан рад може да угрози остваривање циља због кога су ове институције основане“.

У корену свих ових институција је парадокс: њих је основала држава да би штитили друштво од државне самовоље. И сада се заштитници друштва жале држави да их држава спречава у раду. Јер у писму Борису Тадићу, Војиславу Коштуници и Оливеру Дулићу каже се да је „недопустиво да се свака нова институција суочава са истим или сличним препрекама у обезбеђивању основних предуслова за рад, посебно када у основи тих препрека не леже финансијски разлози“.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, каже да је ова група разговарала са председницима Републике и Скупштине, „а очекујемо и разговор са премијером. У досадашњим разговорима, они су у потпуности подржали наше оцене и захтеве.“

Саша Јанковић, заштитник грађана, каже да је ова институција државни орган и да је Влада била дужна да обезбеди неопходне услове за почетак рада. Али, није. „Разлоге за то треба тражити не у недостатку политичке воље, већ у, делом – објективним тешкоћама и нагомиланим проблемима, а много више у недостатку систематичности, организованости, ефикасности, па и корупцији у различитим нивоима извршног бирократског апарата.“

Шабић каже да по ступању на функцију пола године и више није имао буквално ниједан метар пословног простора, ниједан динар, ниједног сарадника.“ Затим је добио пристојан али недовољан простор и већ три године има гаранције да ће то приоритетно бити решено и зато ради са трећином од предвиђеног броја сарадника.

Као проблеме за које је одговорна извршна власт наводи и да два за примену закона изузетно важна механизма, нису у рукама повереника него су у надлежности Владе, односно њеног министарства. „Први механизам – принудно извршавање повереникових одлука, не функционише уопште, а други – кажњавање прекршилаца закона, функционише једва симболично.”

Јанковић каже да је најзначајнији проблем због кога не успевају да постигну ефикасност то што нису изабрана четири заменика заштитника грађана. „Стручна служба коју смо формирали обрађује стотине притужби месечно, али оцену о њиховој оправданости и пропустима у раду органа управе мора дати заштитник или заменик.“ Јанковић је прошле године предложио заменике Скупштини, али је она имала друге приоритете, иако је законски рок за избор заменика истекао.

Шабић каже да до сада није било много критика већ више признања, али, да ће ако се проблеми не реше, временом бити разлога за критику. Јанковић каже да је потребно инсистирање на одговорности и резултатима рада свакога ко се прихвата јавне функције. „Омбудсман, заједно са другим институцијама са овлашћењима у борби против корупције, може и хоће да буде покретач утврђивања такве одговорности. С обзиром на то да они делови државног система који су навикли на допуштеност сопствене самовоље јако брзо реагују на опасност и бране се свим средствима, потребан је консензус и одлучност најодговорнијих државних и политичких институција и грађана, који верујем да се ствара.“

„Био сам један од оних који је инсистирао да се формирају институције, које показују карактер демократије у једном друштву”, каже председник Скупштине Оливер Дулић. „Са њима сам у контакту готово сваке недеље, и у њихово име сам покушао да позовем неке друге институције, да би им се омогућили несметани услови за рад. И Скупштина треба да уради неке ствари као што су систематизација или пословник о раду ревизорске институције. Али, највише можемо да им помогнемо тако што ћемо им пружити јавну подршку.” Дулић каже да је предлог за заменике омбудсмана стигао у децембру и да тада није било шансе да се то реши јер се парламент бавио хитнијим стварима. „Скупштина не може да дели просторије јер је то посао Дирекције за имовину Републике. Али сам на састанку са директором инсистирао да им се доделе просторије. Радим као њихов адвокат. Али, решење њихових проблема се налазе у Влади”, каже Дулић. 

Добро је што председник Скупштине задужене за надзор над владом жели да помогне, али представници пет институција које штите грађане (друштво) од самовоље државе (власти) мораће за решење својих недаћа да сачекају нову владу.