Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јагма за афричким плаћеницима

Сиромашни аскери са Црног континента, са искуством у афричким ратовима или без њега, курентни су кадар на бојиштима у Ираку и Авганистану. Америчке компаније за пружање одбрамбених услуга на Средњем истоку утркују се широм Африке у врбовању добровољаца за багателну плату, преноси штампа са најсиромашнијег континента.

Афрички регрути и власт код куће различито реагују на нову гастарбајтерску понуду. Регрути често не знају ни где су тачно Ирак или Авганистан и не питају за услове рада, док је домовина или пресрећна што су добили посао (Уганда) или крајње сумњичава (Намибија)...

Министар рада Уганде Мвесигва Рукутана је ових дана, по сопственим речима, „веома срећан”: група од 190 његових младих сународника управо је добила посао у Ираку. Америчка влада је преко групе приватних компанија са канцеларијама у Кампали регрутовала између 5.000 и 6.000 момака да раде у Ираку као обезбеђење: „Уганда је као земља срећна да су наши људи изнајмљени у Ираку и да се тамо према њима лепо односе. Скоро две бригаде добровољаца из Уганде већ су у Ираку”, изјавио је министар Рукутана у интервјуу престоничком дневнику „Дејли мирор”.

Откако је 2005. године компанија „Аскар секјурити сервисиз” отпочела са регрутацијом младих из Уганде за послове обезбеђења у Ираку, посао цвета. За мале паре (плату од око 800 америчких долара месечно), момци из ове централноафричке државе показали су се веома поуздани за чување нафташких постројења, ирачких државних установа, лично обезбеђење страних гастарбајтера, али и америчких војних база, док су Јенки одсутни на бојишту. Инциденти су изузетно ретки, тврде у Кампали – недавно је један регрут из Уганде убио претпостављеног официра, пореклом из Јужноафричке Републике, наводно зато што је шиканирао потчињене. Злосрећни младић Џулијус Ајебазибве касније је извршио самоубиство: резултати истраге о околностима трагедије још нису стигли до Мбараре, вароши из које је трбухом за крухом млади Џулијус Ајебазибве кренуо да заради за бољи живот сиромашне фамилије. Афрички безбедњаци на привремено раду у Ираку и Авганистану у просеку 90 одсто зараде шаљу кући за издржавање породице.

На другом крају Африке, у Намибији, стране понуде безбедњачких послова у Ираку и Авганистану већ дуже време су под лупом владе у Виндхуку, преноси престонички дневник „Намибијан”. Прошлог септембра америчка компанија „Консултантска фирма за специјалне операције и менаџмент обезбеђења” (SOC-SMG) објавила је оглас у намибијској штампи у коме нуди локалним добровољцима неборбене послове у Ираку, у домену обезбеђења. На стотине заинтересованих сјатили су се у малу канцеларију компаније из Неваде чије услуге користе америчка армија и корпус маринаца САД. Намибијске агенције за заштиту људских права побуниле су се против врбовања неуких и сиромашних момака тврдећи да је цео посао у супротности са важећим локалним законом. Према намбијском закону о одбрани, држављанима те земље забрањено је придруживање војном, резервном или позадинском саставу било које стране државе без писменог одобрења надлежног министарства.

Прошлог октобра двојица америчких држављана који су водили послове SOC-SMG у Намибији протерани су из те афричке државе. Афера се није ту завршила – компанија SOC-SMG тврди да је радила у Намибији са одобрењем намибијских власти и америчке амбасаде у Виндхуку.

У међувремену у круговима западних безбедњака јагма за афричким безбедњачким добровољцима за рад у Ираку и Авганистану се наставља.

„У многим деловима света људи не знају да процене ризичне ситуације, не знају шта је стварно опасно у ратној зони. Африканци то знају да процене због дуге историје сукоба на Црном континенту. Африканци су такође чешће него други спремни да преузму одређене ризике, јер верују да раде за добробит фамилије код куће. Друго, афрички безбедњаци раде за пет или шест пута мању плату од Американаца или Западњака. Када би америчка влада изнајмљивала Американце да раде те послове, трошкови би били сулуди”, изјаву Дага Брукса, председника „Међународног удружења за мировне операције” из Вашингтона, преноси дневник „Намибијан” из Виндхука.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.