„Мигови” ће нас коштати 185 милиона евра

Ескадрила од 10 „мигова 29” Војске Србије, модернизованих и опремљених савременим радарима и ракетама, требало би да буде оперативна најраније крајем следеће године и то ће коштати 185 милиона евра, изјавио је министар одбране Зоран Ђорђевић. Он је, на конференцији за новинаре одржаној у Дому војске у Београду, разјаснио недоумице везане за донацију Русије у коју спадају шест „мигова 29”, тридесет тенкова Т-72 и тридесет оклопних возила БРДМ-2.
– Русија нам поклања шест авиона „миг 29” који су у летном стању, из састава су руске војске, уочи нашег доласка прелетели су из Астрахана у Кубинку где смо их видели. Дакле, они су донели одлуку да нам поклоне авионе и спремни су да их о свом трошку превезу у Србију. У том случају нас то не би ништа коштало. Међутим, ми желимо да тих шест авиона, као и четири „мига 29” које имамо, модернизујемо и опремимо савременим ракетама ваздух-земља и ваздух-ваздух и то је оно што ћемо платити у року од три године – објаснио је Ђорђевић.
Он је рекао да су пред Србијом две опције када је реч о испоруци поклоњених авиона и оне зависе од одлуке Србије али и рускох закона који регуклишу област војних донација.

Прва могућност је да руска страна испоручи „мигове” у Србију о свом трошку, а да се на њиховом ремонту и модернизацији ради у Ремонтном заводу „Мома Станојловић” на аеродрому у Батајници. Реч би била о заједничком раду српских и руских стручњака, под њиховим надзором, што би за наше стручњаке била прилика за упознавање са новом технологијом. У овом случају авиони би у Србији били у марту, а можда и раније.

Друга могућност је да се у Русији обави модернизација поклоњених авиона, као и четири „мига 29” која поседује Војска Србије. Међутим, по руским прописима, у тренутку предаје авиона у њихов ремонтни завод они би практично постали власништво Србије. Пошто би се радови обавили код њих, авиони би морали проћи и кроз техничка испитивања у Русији, а њихово превожење у Србију би било о трошку Србије.
Ђорђевић каже да ће тако модернизовани и саваремено наоружани „мигови 29” спадати у четврту генерацију ловачких авиона, односно били би „у фулу”, како се жаргонски изразио. Испред њих би били само авиони пете генерације које имају САД и Русија.

На новинарско питање да ли су разматране могућности набавке других типова авиона, он је рекао да јесу и да је закључено да је ово најрационалније решење.
– Имамо пилоте који су обучени да лете на „миговима 29”, имамо тренажере за овај тип авиона. Увођење неког другог типа авиона би било много скупље, не само због цене авиона већ обуке и других пратећих трошкова. Ово је највећа капитална ствар за војску после тридесет година – истиче Ђорђевић.
Што се тиче тенкова и оклопних возила, министар одбране је рекао да и то наоружање није из складишта, некаквих вишкова, већ је извучено из употребе у руској војсци. Стручњаци ВС ће прегледати та возила, извесно је да није потребна модернизација као на авионима, евентуално ће се прилагодити систем радио везе стандардима у Војсци Србије.

Иначе буџет Министарства одбране за следећу годину, што је била тема прве конференције за новинаре министра одбране, износи 57 милијарди динара (око 461 милион евра). Од те суме, чак 60 одсто новца (29,3 милијарде динара) одлази на персоналне расходе, тачније на плате, порезе и доприносе. Министар Зоран Ђорђевић нагласио је да нема могућности за додатно увећање основице за обрачун зарада запослених у Војсци, што је основни захтев Војног синдиката Србије који ће у суботу организовати трећи протест испред Владе Србије.

Министар Ђорђевић и генерал Диковић на конференцији за новинаре (Фото Фонет)

– За то увећање је неопходно додатних 8,5 милијарди динара, а немам одакле да их узмем. Једино да укинем добровољно служење војног рока или да останемо без униформи или горива. Осим тога, додатно увећање зарада не би било коректно према другим запосленима, рецимо у Министарству правде. Влада Србије управо је усвојила најављено повећање плата од пет одсто што подразумева увећање основице – изјавио је Ђорђевић одговарајући на питање „Политике” да ли је могућа прерасподела буџета и увећање основице са 24.000 на 26.000 динара што траже синдикалци.

Иначе, законом о восјци предвиђено је да основица за зараде у ВС не би смела да буде нижа од 75 одсто од просечне плате у Србији, тачније требало би да износи око 35.000 динара. Ђорђевић је објаснио да се основица израчунава на основу Закона о буџетском систему којим се уређују зараде запослених у државној управи.

Војни синдикат Србије и Полицијски синдикат најавили су на да ће у суботу у 12 часова у знак протеста отворити својеврсну изложбу испред Владе Србије са фотографијама из живота просечног војника или полицајца. На њима ће се видети исцепана обућа у којој војници иду на стражу, скромни оброци, кревети у блату и плафони у спаваоницама са којих отпада креч.
Министар Ђорђевић је прокоментарисао да запослени у Војсци имају право да протестују у слободно време, али да то штети угледу ове институције. 

Рушење зграде А Генералштаба у Немањиној

Министар Ђорђевић је рекао да ће, из безбедносних разлога, бити срушена зграда А Генералштаба у Немањиној улици у Београду, објекта који се налази наспрам зграде Владе Србије. За зграду Б, која се налази наспрам Министарства спољних послова, постоји интересовање једног купца али Ђорђевић није о томе говорио детаљније.
Зграде Генералштаба, ремек дело архитекте Николе Добровића, тешко су оштећене током НАТО агресије 1999. године. Без обзира на њихово стање, оне су стављене под заштиту државе као споменик културе. Због стања у каквом јесу и значаја за српску архитектуру, њихова судбина је предмет контроверзи у стручним круговима.  

Преко Делавера до посла с државом

Министар Зоран Ђорђевић потврдио је да је био један од власника фирме „Телекрафт”, која је пословала преко америчке државе Делавер, познатог пореског раја. Једини посао који је обавила ова фирма био је вредан 88.000 евра и обављен је са „Телекомом”, што је објавила Мрежа за истраживање корупције „Крик”. Ђорђевић је објаснио да је у питању посао са оптичким кабловима за који је само ова фирма имала лиценцу. Партнер у овом послу му је био Петар Комљеновић, власник фирме „Интерспид” познате по пословању током деведестих године у области трговине цигаретама. Поменути посао обављен је у Јајинцима, а реч је о замени класичног кабла за телеконуникације оптичким посебном технологијом, без копања. 

Ђорђевић је изјавио да му Комљеновићеви претходни послови нису познати. Тврди да је посао у Јајинцима једини који је обавио са државом и да није остварио наведену зараду, већ је пословну годину завршио у „благом минусу”. Фирму је угасио 2012. године, пре него што је постао државни секретар у Министарству одбране.