Постаје ли Додик поново миљеник Вашингтона

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Чак и непотврђена информација да би се председник РС Милорад Додик могао обрести на инаугурацији новоизабраног америчког председника Доналда Трампа у Вашингтону била је довољна да се у јавности поставе питања и наметну анализе које се крећу у спектру дилема да ли председник РС од првобитног „дашка ветра на Балкану”, преко политичара ког су видели на линији ватре затвара круг односа са најјачом силом света шансом да поново постане миљеник Америке.

Блага паника и на саму помисао око загонетног позива из САД на инаугурацију новог председника није се приметила само по хистерији федералних медија, који знају да је „Додик измислио позив”, опозиције у РС која то види као дневнополитички трик, ни по муку сарајевских политичара, који су се, агитујући за Хилари Клинтон, преварили у процени и очекивањима, већ и по извесној оштрини високог представника у БиХ Валентина Инцка.

Реч је најпре о неоубичајеном покушају овог умереног аустријског дипломате да у бечком „Стандарду” до те мере драматизује и покуша да у нацистичком светлу представи руководство РС и Додика, када је упоредио одликовања које је један скупштински одбор поводом две и по деценије Скупштине РС недавно доделио Радовану Караџићу, Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић, правећи паралелу са могућношћу доделе таквих одликовања нацистичким вођама и Хитлеру. За највише званичнике у Бањалуци, то је доказ како је „Инцко тек бошњачки лобиста”.

Жељка Цвијановић, премијерка РС, верује пак да долази време кад ће се неке чињенице очигледно морати другачије посложити и каже: „Знамо да председник Додик заслужује да буде са свима онима који су наши искрени партнери, а мислим да их има много. Многи се још нису показали, а знамо да постоје.”

Да ли је Додик у неким новим најавама из Вашингтона да се „Америка неће бавити страним владама” препознао неки сутрашњи раскорак између долазеће политике Вашингтона и оног шта је раније тврдио, жалећи се на „уплитање странаца у домаће прилике”, па је ради тога охрабрен и тврди да нова политика „даје шансу и српским интересима”.

Додик се у први мах није оглашавао поводом позива из Вашингтона, чак су и медији до сазнања дошли са двадесетак дана закашњења, знајући да је премијерка Цвијановић, потврђујући веродостојност позива из Америке, рекла да је он стигао још почетком децембра. „Евроблицу” је и из кабинета председника РС потврђено да је позив стигао.

Медији су подсетили на анимозитете који постоје већ неко време између америчке амбасаде у БиХ и Додика. Чак и они који никад нису били уверени у драматичан раскол између власти РС и САД наводно су сведочили Додиковим реторичким обрачунима са америчким дипломатама, који председнику РС нису остајали дужни.

Додик је јавност у више наврата покушао уверити у то да сукоб потиче од времена кад је један бивши амбасадор Америке, наводно од Додика затражио да сруши православну цркву на истоку РС, мада су неки медији Додикову нервозу раније приписивали америчким упозорењима на раширену корупцију у РС.

Неки озбиљни аналитичари су ипак свесни да је исувише рано за озбиљне процене да ли ће се и у којој мери мењати америчка политика у БиХ и колико ће нови амерички председник успети да се избори за то, али да није искључено да би се у некој будућој борби против тероризма, а што Трамп неспорно ставља у врх америчких приоритета, могло рачунати на полуге РС као на озбиљан ослонац, имајући у виду до које је мере Босна укључена у оно што су и амерички безбедносни експерти видели као одскочну даску за џихад ка Европи и свету.