Postaje li Dodik ponovo miljenik Vašingtona

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Čak i nepotvrđena informacija da bi se predsednik RS Milorad Dodik mogao obresti na inauguraciji novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa u Vašingtonu bila je dovoljna da se u javnosti postave pitanja i nametnu analize koje se kreću u spektru dilema da li predsednik RS od prvobitnog „daška vetra na Balkanu”, preko političara kog su videli na liniji vatre zatvara krug odnosa sa najjačom silom sveta šansom da ponovo postane miljenik Amerike.

Blaga panika i na samu pomisao oko zagonetnog poziva iz SAD na inauguraciju novog predsednika nije se primetila samo po histeriji federalnih medija, koji znaju da je „Dodik izmislio poziv”, opozicije u RS koja to vidi kao dnevnopolitički trik, ni po muku sarajevskih političara, koji su se, agitujući za Hilari Klinton, prevarili u proceni i očekivanjima, već i po izvesnoj oštrini visokog predstavnika u BiH Valentina Incka.

Reč je najpre o neoubičajenom pokušaju ovog umerenog austrijskog diplomate da u bečkom „Standardu” do te mere dramatizuje i pokuša da u nacističkom svetlu predstavi rukovodstvo RS i Dodika, kada je uporedio odlikovanja koje je jedan skupštinski odbor povodom dve i po decenije Skupštine RS nedavno dodelio Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić, praveći paralelu sa mogućnošću dodele takvih odlikovanja nacističkim vođama i Hitleru. Za najviše zvaničnike u Banjaluci, to je dokaz kako je „Incko tek bošnjački lobista”.

Željka Cvijanović, premijerka RS, veruje pak da dolazi vreme kad će se neke činjenice očigledno morati drugačije posložiti i kaže: „Znamo da predsednik Dodik zaslužuje da bude sa svima onima koji su naši iskreni partneri, a mislim da ih ima mnogo. Mnogi se još nisu pokazali, a znamo da postoje.”

Da li je Dodik u nekim novim najavama iz Vašingtona da se „Amerika neće baviti stranim vladama” prepoznao neki sutrašnji raskorak između dolazeće politike Vašingtona i onog šta je ranije tvrdio, žaleći se na „uplitanje stranaca u domaće prilike”, pa je radi toga ohrabren i tvrdi da nova politika „daje šansu i srpskim interesima”.

Dodik se u prvi mah nije oglašavao povodom poziva iz Vašingtona, čak su i mediji do saznanja došli sa dvadesetak dana zakašnjenja, znajući da je premijerka Cvijanović, potvrđujući verodostojnost poziva iz Amerike, rekla da je on stigao još početkom decembra. „Evroblicu” je i iz kabineta predsednika RS potvrđeno da je poziv stigao.

Mediji su podsetili na animozitete koji postoje već neko vreme između američke ambasade u BiH i Dodika. Čak i oni koji nikad nisu bili uvereni u dramatičan raskol između vlasti RS i SAD navodno su svedočili Dodikovim retoričkim obračunima sa američkim diplomatama, koji predsedniku RS nisu ostajali dužni.

Dodik je javnost u više navrata pokušao uveriti u to da sukob potiče od vremena kad je jedan bivši ambasador Amerike, navodno od Dodika zatražio da sruši pravoslavnu crkvu na istoku RS, mada su neki mediji Dodikovu nervozu ranije pripisivali američkim upozorenjima na raširenu korupciju u RS.

Neki ozbiljni analitičari su ipak svesni da je isuviše rano za ozbiljne procene da li će se i u kojoj meri menjati američka politika u BiH i koliko će novi američki predsednik uspeti da se izbori za to, ali da nije isključeno da bi se u nekoj budućoj borbi protiv terorizma, a što Tramp nesporno stavlja u vrh američkih prioriteta, moglo računati na poluge RS kao na ozbiljan oslonac, imajući u vidu do koje je mere Bosna uključena u ono što su i američki bezbednosni eksperti videli kao odskočnu dasku za džihad ka Evropi i svetu.