​Трампова симулација лудила

Шеф мексичког нарко-картела Синалоа Хоакин Гусман, звани  Чапо, постављен је за директора америчке Агенције за борбу против трговине наркотицима (ДЕА) јер се као изузетно успешан предузетник јако допао новоизабраном председнику САД. Вест да је Доналд Трамп за челника агенције за сузбијање дроге поставио човека који растура наркотике је, наравно, измишљена (објављена је на комичним страницама „Њујоркера”), али опет потресна као одлична карикатура и хипербола онога што се дешава у Америци. Трамп је стварно, не у шали, за шефа агенције за заштиту животне средине именовао човека који негира климатске промене. Очекивано је што се Американци питају да ли њихов наредни председник за шефове ватрогасних станица поставља пиромане. Остатак света је у још већој дилеми. Након што је Трамп у петак изјавио да САД улазе у нову трку за нуклеарним наоружањем, планета се двоуми да ли је следећи лидер једине глобалне суперсиле изистински непредвидив и спреман на све или је све то само маска?

ОД ТРАЧА ДО ИСТИНЕ: Шала је да ДЕА за директора добија озлоглашеног нарко-боса, али нема ни трунке шале у информацији да је њујоршки милијардер за министарку просвете изабрао жену која се залаже за приватизацију школства а за министра рада – власника ланца ресторана брзе хране који се противи загарантованој минималној надници. Његов министар енергетике биће нафташ који је обећао да ће  расформирати – Министарство енергетике. Иако се клео пред бирачима да неће ни да чује за републиканску елиту, у владу је позвао супругу лидера конзервативне већине у Сенату (припао јој је ресор саобраћаја). Мада се прогласио највећим противником инвазије на Ирак, окружио се командантима тог рата, међу њима и Џоном Матисом, који је у Ираку (и на другим блискоисточним ратиштима) прозван „бесним псом”. Након што је представио Хилари Клинтон како највећег издајника који је коришћењем приватног сервера у Стејт департмент могао да угрози државне тајне, за саветника за националну безбедност именовао је Мајкла Флина, који не да је могао већ је заиста компромитовао америчке тајне када је поверљиве податке неовлашћено поделио са страним војним званичницима у Авганистану.

БАНКАРСКО-ГЕНЕРАЛСКА КОАЛИЦИЈА: Онај који је обећао да ће пресећи погубан утицај лобиста на политичаре уводи банкаре Голдмана Сакса и инвеститоре са Волстрита у своју владу, и то као министре финансија и трговине и саветнике у Западном крилу. Најзаједљивији међу Трамповим противницима могли би да кажу да је он испунио предизборно обећање да ће искоренити закулисни утицај њујоршке финансијске елите на престоницу. У Трамповој Америци богаташи не лобирају. Они владају. Волстрит не мора да поткупљује Вашингтон, Волстрит јесте Вашингтон. Или макар једна његова половина. Другу чине генерали. Већ тројицу је Трамп убацио у први тим (Матис, Флин и Џон Кели као министар државне безбедности), о четвртом размишља (Мајкл Роџерс), а пети је био виђен за државног секретара (Дејвид Петреус). И други званичници, укључујући Трампову десну руку у Белој кући Стивена Бенона, долазе из истог миљеа. Посматрач тамошњих прилика не може да се не запита зашто Трамп, када је већ био толико срећан да се роди у Северној Америци, експериментише са најнесрећнијим јужноамеричким порецима оличеним у војним хунтама. Према једној школи мишљења, одлучио се за војнике јер су они истренирани да слушају, извршавају наређења и не мисле, другим речима, представљају савршене сараднике за надобудног лидера који мисли да све зна и не трпи противљење. Ваљда зато нико и није смео да га одвраћа када је у четвртак твитовао да ће САД проширити нуклеарни арсенал, а у петак потврдио да то значи – хладноратовску трку у наоружању.

ХАМЛЕТ СА МЕНХЕТНА: Међутим, према све већем броју аналитичара који тумаче Трампа кроз призму „теорије лудака”, он само симулира неурачунљивост јер је то део добро осмишљене спољнополитичке стратегије. Према овој теорији, он жели да амерички непријатељи, али и партнери стекну утисак да је довољно луд да се оглуши о све међународне норме, да улази у ратове па чак и да активира нуклеарно оружје јер ће их тако застрашити и натерати на уступке на које иначе никада не би пристали. Наводно је то научио од Ричарда Никсона који је слао Хенрија Кисинџера по свету да пушта гласине да је шеф Беле куће емотивно и психички нестабилан, неразуман и да ће побацати атомске бомбе. Све је то, према поменутој тези, била само Никсонова маска која је требало да примора Северни Вијетнам на преговоре и убеди СССР да се Америка неће либити нуклеарног рата. Трампу није потребан Хенри Кисинџер. Трамп има „Твитер”. Уместо да шаље гласнике, он сам поручује: „Радите шта вам кажем, иначе...” Могуће је да је та стратегија већ дала прве резултате када је ове недеље убедио египатске власти да одустану од резолуције УН која би им готово сигурна прошла у Савету безбедности. За успех ове стратегије нужно је да свет поверује да Трамп не одбацује могућност трговинских ратова, зидова, изласка из старих алијанси, прецртавања поретка који су САД градиле 70 година, па ни активирање нуклеарног оружја. Нико не зна на шта је он све стварно спреман. У томе и јесте поента.