Опозиција јача фабрике идеја

Од апела Саши Јанковићу да се кандидује за председника Србије, преко најаве Покрета „Доста је било” да ће формирати сенат, све до новог сазива Политичког савета Демократске странке, уочљиво је политичко „сврставање” академика, професора универзитета, уметника и других јавних личности. Било да само пружају подршку некој странци или су спремни и да учествују у раду одређених партија, ангажовање интелектуалаца у политици постаје све интензивније.

Кад идуће године ДЈБ из покрета прерасте у странку, један од органа будуће партије биће и сенат. То тело, предвођено академиком Душаном Теодоровићем, чиниће искључиво нестраначке личности, попут писца Видосава Стевановића или економисте Данила Шуковића. Замишљен као својеврсни коректив странке, сенат ће имати улогу контроле рада ДЈБ-а. Насупрот томе, нови сазив Политичког савета ДС-а требало би да буде „фабрика идеја”, у складу са саветодавно-политичком улогом коју тај партијски орган има по статуту, објашњава његов нови председник Зоран Лутовац. Од 12 чланова тог тела, додаје он, половина су нестраначке личности. То су професор Драгољуб Поповић, бивши амбасадор у Швајцарској и судија Европског суда за људска права у Стразбуру, затим универзитетски професор и бивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић, професор уставног права Танасије Маринковић, социолози Срећко Михаиловић и Мирослав Ружица, који је био и консултант Светске банке, као и Михајло Пантић, професор књижевности и писац. Њима се пре недељу дана, како је Лутовац обзнанио на „твитеру”, као тринаести члан прикључио и психолог Жарко Требјешанин.

„Мој предлог је био да поред људи који су у странци, у Савет уђу и они који нису чланови ДС-а, али да и једни и други буду остварени у професионалном смислу и да знају политички да размишљају. Сви ће они на располагање осталим страначким органима стављати своје идеје у складу са социјалдемократским профилом и оријентацијом ДС-а”, најављује Лутовац.

Као шири мотив за укључивање интелектуалаца у политику професорка Србијанка Турајлић види њихову потребу да искажу свој став и буду критички или корективни фактор свакој власти. То је, сматра она, уједно њихова дужност – да јавним иступима врате друштву оно што је уложено у њихово школовање и професионални развој.

„А што се тиче тренутног активирања интелектуалне елите, чини ми се да је разлог за то готово самообјашњив. Јер, сваки човек здравог разума и отворених очију и ушију види да живимо у перманентном стању хаоса, ријалити шоуа који уништава све демократске идеје и води државу у пропаст”, изричита је она.

Слично тврди и Јово Бакић, који има утисак да су интелектуалци беспомоћни док им се „вређа интелигенција с политичког врха државе”. Из тог очаја, додаје овај социолог, они се поново приклањају одређеним политичким опцијама с намером да помогну политичарима својим именом, саветом или на било који други начин.

„И власт пре 2012. водила је наопаку политику. Иако је њен однос према људима од знања био бољи, њена посвемашња коруптивност довела је друштво у тешко стање, па су интелектуалци просто побегли из политике јер им се све смучило. Сад очигледно та мука и даље траје, па они прелазе преко различитих недостатака странака у жељи да допринесу борби против режима. Али, баш зато што су партије саме по себи толико у претходном периоду изгубиле њихову подршку, они ће сада можда моћи да им помогну у ограниченом опсегу”, оцењује Бакић.

Када су септембра прошле године Двери формирале овакав орган, у њега су ушли, између осталих, професорка са Берклија Јасмина Вујић, академик Коста Чавошки, лингвиста Мило Ломпар... Из ових примера чини се да угледници готово искључиво подржавају опозицију, како проевропску, тако и евроскептичну. С друге стране, иако су поједине личности из културног живота дале подршку Српској напредној странци у овогодишњој изборној кампањи, премијер и лидер СНС-а Александар Вучић често је приговарао да га елита не подржава. Да ли су онда последња дешавања потврда те његове тезе?

Бакић одговара да, иако је Вучић у почетку покушао да придобије интелектуалце, испоставило се да „њему нису потребни они који мисле својом главом, већ послушни борци који ће попуњавати одређене функције а он ће их богато наградити”.

„Такође, СНС води антиинтелектуалну политику која је у доброј мери основа Вучићеве демагогије. Јасно је стога зашто га елита не подржава, јер ако имате нешто образовања или научних капацитета, не можете мирно да гледате како образовање и наука пропадају. Средњошколски наставник с факултетском дипломом данас има плату мању од просечне и због таквих понижења сасвим је очекивано да се људи из образовања и науке подигну против такве политике власти”, закључује Бакић.

Подсећајући да се безмало свака власт од 2000. жалила на одсуство подршке интелектуалаца, Србијанка Турајлић додаје да нема утисак како је интелектуална елита од тада до данас било кога подржавала унисоно.

„Ако се премијер сада жали више од других, то само може значити да су његови поступци за ову земљу опаснији у односу на неке друге. За мене је право питање како неки људи који себе доживљавају као интелектуалну елиту могу да буду министри у оваквој влади или да се, попут председнице Скупштине, понашају толико неваспитано и дозволе ту врсту неваспитаног понашања”, каже она.