Од краља шећера ка краљевини кредита

Већ дуже од деценије слушамо да је за наше мало тржиште превише 30 банака и да оне које имају мање од пет одсто тржишног учешћа могу само да таворе. Да дугорочно морају да бирају шта им ваља чинити – или да затворе „радњу” или да купе неку другу банку и тако повећају удео тржишног колача.

Последњи догађаји око продаје грчке Алфа банке домаћој АИК банци бизнисмена Миодрага Костића, што обе стране још званично не саопштавају, показују да се власничка структура у банкарском сектору динамично мења. Некада је то последица спољних фактора као у случају ове и Марфин банке. Наиме, већ годинама је познато да је Алфа банка на продају јер јој је још на почетку кризе Европска централна банка наложила да угаси своје пословање у иностранству. Они су већ прошле године продали подружнице у Бугарској и Македонији. У случају кипарске Марфин банке власништво се променило на нивоу централе, односно цела банка је продата руском богаташу Игору Владимировичу Киму.

Иначе, код нас је већ било случајева да страна банка напусти наше тржиште као што је то учинила пре неколико година белгијска КБЦ банка која је лиценцу продала Теленор банци, а Сосијете женерал банци послове са становништвом.

Код нас десетак банака држи две трећине тржишта, док остале заузимају од два до три одсто овог колача, а поједине и мање. Подаци Народне банке показују да је у првих пет банака сконцентрисано више од 75 одсто остварене добити целокупног банкарског сектора.

У том смислу намере Миодрага Костића су јасне. Куповином Алфа банке која има 2,5 одсто тржишног учешћа његова банка би повећала свој удео на домаћем тржишту на око осам одсто. Познато је и да се Костић шири и на регион и то тако што је прво купио мањински удео словеначке Горењске банке из Крања, а тренутно је у поступку добијања сагласности Банке Словеније за стицање максималног учешћа од 100 одсто.

За наше прилике свакако ће бити најинтересантнија продаја Комерцијалне банке, иначе највеће домаће банке с већинским државним власништвом, која је заказана за крај наредне и почетак 2018. године. Ова банка и даље по тржишном учешћу од готово 13 одсто, и поред велике конкуренције страних банака, заузима високо друго место. За њену куповину влада велико интересовање многих страних банака и инвестиционих фондова, што и не чуди, јер она упркос исказаном губитку у овој години има одличне перформансе. У банкарским круговима се може чути да је за њу заинтересована и Ерсте банка, највећа аустријска банка, која овде има тек око четири одсто тржишног колача и жели да повећа удео.

У банкарским круговима прича се да намеру да се шире имају и нови власници КБМ банке из Крагујевца, сада Директ банке, што је и логично јер она има тек 0,5 одсто тржишта. Ову банку су прво купили Словенци који су је продали америчком инвестиционом фонду „Аполо”, а они су је продали бившим власницима чипсаре „Марбо” Андреју Јовановићу и Бојану Миловановићу. Јовановић је познат и као генерални директор и сувласник холдинга „Моји брендови” који обједињује компаније „Имлек”, „Бамби” и „Књаз Милош”, некадашњу „Дунав храна групу”. Недавно се појавила вест да је Директ банка купила Финдоместик банку у Србији, иначе подружницу француске БНП Париба банке. Интересантно је да је још средином 2015. године објављено да је мађарска ОТП банка купила ову банку, а после је било речи да је све то стопирано због неких неизвесних судских спорова који је Финдоместик имао.

Ненад Гујаничић, из Вајз брокера, каже да више од половине банака на домаћем тржишту има удео мањи од три процента, и за велику већину њих овај невелики тржишни удео значи грчевиту борбу за опстанак. Ово у перспективи може значити и проналажење стратешког партнера или међусобно удруживање. Тренд консолидације банкарског тржишта отпочео је са првим налетом финансијске кризе, а прилично је убрзан протеклих година када су се гомилали лоши кредити, а раст кредитне активности у потпуности замро.

– Велики удео на тржишту не значи аутоматски и сигуран профит, али свакако гарантује лакше позиционирање на тржишту. Такође, мање банке нису осуђене на неуспех уколико пронађу тржишни простор на коме могу ефикасно да послују. Најбољи пример је Прокредит банка која се годинама са уделом на тржишту од два до три одсто рангира међу највећима по апсолутном профиту. Такође, Теленор банка покушава иновативним наступом да пронађе такав тржишни простор и време ће показати колико ће бити успешна, с обзиром на то да ова стратегија, очекивано, у почетку доноси губитке – каже Гујаничић.