Od kralja šećera ka kraljevini kredita

Već duže od decenije slušamo da je za naše malo tržište previše 30 banaka i da one koje imaju manje od pet odsto tržišnog učešća mogu samo da tavore. Da dugoročno moraju da biraju šta im valja činiti – ili da zatvore „radnju” ili da kupe neku drugu banku i tako povećaju udeo tržišnog kolača.

Poslednji događaji oko prodaje grčke Alfa banke domaćoj AIK banci biznismena Miodraga Kostića, što obe strane još zvanično ne saopštavaju, pokazuju da se vlasnička struktura u bankarskom sektoru dinamično menja. Nekada je to posledica spoljnih faktora kao u slučaju ove i Marfin banke. Naime, već godinama je poznato da je Alfa banka na prodaju jer joj je još na početku krize Evropska centralna banka naložila da ugasi svoje poslovanje u inostranstvu. Oni su već prošle godine prodali podružnice u Bugarskoj i Makedoniji. U slučaju kiparske Marfin banke vlasništvo se promenilo na nivou centrale, odnosno cela banka je prodata ruskom bogatašu Igoru Vladimiroviču Kimu.

Inače, kod nas je već bilo slučajeva da strana banka napusti naše tržište kao što je to učinila pre nekoliko godina belgijska KBC banka koja je licencu prodala Telenor banci, a Sosijete ženeral banci poslove sa stanovništvom.

Kod nas desetak banaka drži dve trećine tržišta, dok ostale zauzimaju od dva do tri odsto ovog kolača, a pojedine i manje. Podaci Narodne banke pokazuju da je u prvih pet banaka skoncentrisano više od 75 odsto ostvarene dobiti celokupnog bankarskog sektora.

U tom smislu namere Miodraga Kostića su jasne. Kupovinom Alfa banke koja ima 2,5 odsto tržišnog učešća njegova banka bi povećala svoj udeo na domaćem tržištu na oko osam odsto. Poznato je i da se Kostić širi i na region i to tako što je prvo kupio manjinski udeo slovenačke Gorenjske banke iz Kranja, a trenutno je u postupku dobijanja saglasnosti Banke Slovenije za sticanje maksimalnog učešća od 100 odsto.

Za naše prilike svakako će biti najinteresantnija prodaja Komercijalne banke, inače najveće domaće banke s većinskim državnim vlasništvom, koja je zakazana za kraj naredne i početak 2018. godine. Ova banka i dalje po tržišnom učešću od gotovo 13 odsto, i pored velike konkurencije stranih banaka, zauzima visoko drugo mesto. Za njenu kupovinu vlada veliko interesovanje mnogih stranih banaka i investicionih fondova, što i ne čudi, jer ona uprkos iskazanom gubitku u ovoj godini ima odlične performanse. U bankarskim krugovima se može čuti da je za nju zainteresovana i Erste banka, najveća austrijska banka, koja ovde ima tek oko četiri odsto tržišnog kolača i želi da poveća udeo.

U bankarskim krugovima priča se da nameru da se šire imaju i novi vlasnici KBM banke iz Kragujevca, sada Direkt banke, što je i logično jer ona ima tek 0,5 odsto tržišta. Ovu banku su prvo kupili Slovenci koji su je prodali američkom investicionom fondu „Apolo”, a oni su je prodali bivšim vlasnicima čipsare „Marbo” Andreju Jovanoviću i Bojanu Milovanoviću. Jovanović je poznat i kao generalni direktor i suvlasnik holdinga „Moji brendovi” koji objedinjuje kompanije „Imlek”, „Bambi” i „Knjaz Miloš”, nekadašnju „Dunav hrana grupu”. Nedavno se pojavila vest da je Direkt banka kupila Findomestik banku u Srbiji, inače podružnicu francuske BNP Pariba banke. Interesantno je da je još sredinom 2015. godine objavljeno da je mađarska OTP banka kupila ovu banku, a posle je bilo reči da je sve to stopirano zbog nekih neizvesnih sudskih sporova koji je Findomestik imao.

Nenad Gujaničić, iz Vajz brokera, kaže da više od polovine banaka na domaćem tržištu ima udeo manji od tri procenta, i za veliku većinu njih ovaj neveliki tržišni udeo znači grčevitu borbu za opstanak. Ovo u perspektivi može značiti i pronalaženje strateškog partnera ili međusobno udruživanje. Trend konsolidacije bankarskog tržišta otpočeo je sa prvim naletom finansijske krize, a prilično je ubrzan proteklih godina kada su se gomilali loši krediti, a rast kreditne aktivnosti u potpunosti zamro.

– Veliki udeo na tržištu ne znači automatski i siguran profit, ali svakako garantuje lakše pozicioniranje na tržištu. Takođe, manje banke nisu osuđene na neuspeh ukoliko pronađu tržišni prostor na kome mogu efikasno da posluju. Najbolji primer je Prokredit banka koja se godinama sa udelom na tržištu od dva do tri odsto rangira među najvećima po apsolutnom profitu. Takođe, Telenor banka pokušava inovativnim nastupom da pronađe takav tržišni prostor i vreme će pokazati koliko će biti uspešna, s obzirom na to da ova strategija, očekivano, u početku donosi gubitke – kaže Gujaničić.