Да ли је Асад оборио будућу румунску премијерку

Упркос успешно одржаним парламентарним изборима, Румунија се поново нашла пред тешком политичком кризом јер је председник Клаус Јоханис одлучио да одбије предлог за мандатара који је упутила најјача странка на изборима одржаним 11. децембра.

Не догађа се често да председник одбије предлог за мандатара, поготово што Јоханис није образложио зашто је предлог одбио. Додуше, у јануару се такав преседан догодио у Молдавији, када је председник Никола Тимофти одбио да за мандатара именује утицајног бизнисмена и политичара Влада Плахотниука, тврдећи да постоје сумње у његов интегритет.

У случају Румуније за председника је „неподобна” била Севил Шајде (52), коју је у име левичарске победничке Социјалдемократске партије (СДП) предложио њен лидер Ливију Драгнеа, који не може да буде мандатар јер је ове године осуђен на условну двогодишњу казну због изборне преваре на референдуму одржаном 2012. за смену румунског председника Трајана Басескуа. Велика већина је тада била за смену Басескуа, али су резултати били ништавни, јер је гласало мање од 50 одсто уписаних бирача, а Драгнеа је, према пресуди, покушао преко Државног савета да увећа број изашлих на референдум како би успео.

Румунски председник Јоханис, који уопште није образложио своју одлуку, изазвао је бројна нагађања шта је могло да изазове овакав гест који је готово без преседана у уређеним државама. Теоретски новонастала политичка ситуација могла би да води и ка рушењу председника. Парламент би могао да покрене процедуру за његов опозив, али је процес дуготрајан, потребно је мишљење Уставног суда и организовање референдума.

Драгнеа је најавио да ће одлуку донети можда већ данас и да жели пажљиво да одмери шта је добро а шта лоше за Румунију. „Ако после анализе дођемо до закључка да је најбоље да опозовемо председника, нећу оклевати. Али не желимо да скачемо пред руду и гурамо земљу у кризу”, рекао је новинарима лидер СДП-а и оценио Јоханесову одлуку „невероватном”. Изузев политичке кризе, Румунија је земља ЕУ која је непрекидно добија упозорења због широко распрострањене корупције.

Шајде је припадница татарске мањинске заједнице у Румунији која броји око 65.000 припадника муслиманске вероисповести. Да апсурд буде већи, њену кандидатуру је одбио румунски председник који припада немачкој националној мањини. На изборима пре две године, на којима су га кратко звали „Немац”, Јоханес је победио у другом кругу бившег премијера Виктора Понту. Тада се тврдило да је Румунија, коју 90 одсто чини православно становништво, гласала за протестанта само да његов противкандидат Понта не би постао „румунски Виктор Орбан”.

Понта је био премијер од 2012. до 2015. године. По ступању на дужност је најавио да румунска влада намерава да одбије нове зајмове Међународног монетарног фонда, напомињући да се „политика страних кредита показала неефикасном”. Пре него што је у новембру прошле године поднео оставку због пожара у дискотеци, у коме је било мртвих и тешко повређених, Понта је већ дуго био под притиском да поднесе оставу. Оптужен је и осуђен за корупцију, прање новца, сукоб интереса и давање лажних исказа у време док је био адвокат, пет година пре премијерског мандата.

Клаус Јоханес, потомак Саксонаца који су се у средњем веку доселили у Румунију, на изборима 2014. године добио је у другом кругу председничких избора подршку 54,5 одсто бирача, што је било велико изненађење јер је после првог круга Понта као његов противкандидат имао предност од десет одсто. Приликом инаугурације је рекао да ће бити председник свих Румуна.

Румунски председник је у уторак рекао да је пажљиво проценио аргументе за и против и одлучио да не именује госпођу Севил Шајде. Он је позвао социјалдемократе и њиховог дугогодишњег коалиционог партнера Савез либерала и демократа (АЛДЕ), који су победили на парламентарним изборима, да предложе новог кандидата за премијера.

СДП и АЛДЕ имају апсолутну већину (250 посланика) у дводомном парламенту од 465 посланичких места.

Откако је у прошлу среду Драгнеа рекао да ће предложити Севил Шајде, писало се да ће она бити прва жена премијер и прва муслиманка на тој функцији у Румунији. Шајдеова, која је мање позната јавности, била је министарка за регионални развој шест месеци током 2015, претходно је у том министарству радила од 2012. године и бавила се политиком на локалном нивоу.

Ројтерс је цитирао румунског политичког аналитичара Мирчеа Маријана који је навео да је предлог да Шајдеова буде премијер изненадио и само тврдо бирачко тело СДП-а. Он је навео да би разлози за блокаду њеног именовања могли бити „државна безбедност, јер је удата за сиријског држављана, или су у питању чисто политички разлози”.

Британска агенција наводи да се блискост између лидера странке и госпође Шајде базира на дугогодишњем пријатељству, а Драгнеа је био и кум на њеном венчању 2011. године, када се удала за Сиријца, бившег саветника у Министарству пољопривреде.

Агенција је објавила да је „Риси пројекат”, организација истраживачких новинара која се бави извештавањем у области организованог криминала и корупције, саопштила да је овог месеца супруг несуђене кандидаткиње за премијера написао поруку на свом „фејсбук” профилу у којој је подржао сиријског председника Башара ел Асада.

Насупрот приватном мишљењу супруга кандидаткиње за премијера, спољнополитичка оријентација румунског председника је усмерена ка сасвим супротној страни: стратешком партнерству са САД, НАТО-ом и ЕУ, а ове године је Румунија постала и база за противракетни штит који је НАТО поставио због наводне претње од нуклеарне опасности из Северне Кореје и Ирана.