Da li je Asad oborio buduću rumunsku premijerku

Uprkos uspešno održanim parlamentarnim izborima, Rumunija se ponovo našla pred teškom političkom krizom jer je predsednik Klaus Johanis odlučio da odbije predlog za mandatara koji je uputila najjača stranka na izborima održanim 11. decembra.

Ne događa se često da predsednik odbije predlog za mandatara, pogotovo što Johanis nije obrazložio zašto je predlog odbio. Doduše, u januaru se takav presedan dogodio u Moldaviji, kada je predsednik Nikola Timofti odbio da za mandatara imenuje uticajnog biznismena i političara Vlada Plahotniuka, tvrdeći da postoje sumnje u njegov integritet.

U slučaju Rumunije za predsednika je „nepodobna” bila Sevil Šajde (52), koju je u ime levičarske pobedničke Socijaldemokratske partije (SDP) predložio njen lider Liviju Dragnea, koji ne može da bude mandatar jer je ove godine osuđen na uslovnu dvogodišnju kaznu zbog izborne prevare na referendumu održanom 2012. za smenu rumunskog predsednika Trajana Baseskua. Velika većina je tada bila za smenu Baseskua, ali su rezultati bili ništavni, jer je glasalo manje od 50 odsto upisanih birača, a Dragnea je, prema presudi, pokušao preko Državnog saveta da uveća broj izašlih na referendum kako bi uspeo.

Rumunski predsednik Johanis, koji uopšte nije obrazložio svoju odluku, izazvao je brojna nagađanja šta je moglo da izazove ovakav gest koji je gotovo bez presedana u uređenim državama. Teoretski novonastala politička situacija mogla bi da vodi i ka rušenju predsednika. Parlament bi mogao da pokrene proceduru za njegov opoziv, ali je proces dugotrajan, potrebno je mišljenje Ustavnog suda i organizovanje referenduma.

Dragnea je najavio da će odluku doneti možda već danas i da želi pažljivo da odmeri šta je dobro a šta loše za Rumuniju. „Ako posle analize dođemo do zaključka da je najbolje da opozovemo predsednika, neću oklevati. Ali ne želimo da skačemo pred rudu i guramo zemlju u krizu”, rekao je novinarima lider SDP-a i ocenio Johanesovu odluku „neverovatnom”. Izuzev političke krize, Rumunija je zemlja EU koja je neprekidno dobija upozorenja zbog široko rasprostranjene korupcije.

Šajde je pripadnica tatarske manjinske zajednice u Rumuniji koja broji oko 65.000 pripadnika muslimanske veroispovesti. Da apsurd bude veći, njenu kandidaturu je odbio rumunski predsednik koji pripada nemačkoj nacionalnoj manjini. Na izborima pre dve godine, na kojima su ga kratko zvali „Nemac”, Johanes je pobedio u drugom krugu bivšeg premijera Viktora Pontu. Tada se tvrdilo da je Rumunija, koju 90 odsto čini pravoslavno stanovništvo, glasala za protestanta samo da njegov protivkandidat Ponta ne bi postao „rumunski Viktor Orban”.

Ponta je bio premijer od 2012. do 2015. godine. Po stupanju na dužnost je najavio da rumunska vlada namerava da odbije nove zajmove Međunarodnog monetarnog fonda, napominjući da se „politika stranih kredita pokazala neefikasnom”. Pre nego što je u novembru prošle godine podneo ostavku zbog požara u diskoteci, u kome je bilo mrtvih i teško povređenih, Ponta je već dugo bio pod pritiskom da podnese ostavu. Optužen je i osuđen za korupciju, pranje novca, sukob interesa i davanje lažnih iskaza u vreme dok je bio advokat, pet godina pre premijerskog mandata.

Klaus Johanes, potomak Saksonaca koji su se u srednjem veku doselili u Rumuniju, na izborima 2014. godine dobio je u drugom krugu predsedničkih izbora podršku 54,5 odsto birača, što je bilo veliko iznenađenje jer je posle prvog kruga Ponta kao njegov protivkandidat imao prednost od deset odsto. Prilikom inauguracije je rekao da će biti predsednik svih Rumuna.

Rumunski predsednik je u utorak rekao da je pažljivo procenio argumente za i protiv i odlučio da ne imenuje gospođu Sevil Šajde. On je pozvao socijaldemokrate i njihovog dugogodišnjeg koalicionog partnera Savez liberala i demokrata (ALDE), koji su pobedili na parlamentarnim izborima, da predlože novog kandidata za premijera.

SDP i ALDE imaju apsolutnu većinu (250 poslanika) u dvodomnom parlamentu od 465 poslaničkih mesta.

Otkako je u prošlu sredu Dragnea rekao da će predložiti Sevil Šajde, pisalo se da će ona biti prva žena premijer i prva muslimanka na toj funkciji u Rumuniji. Šajdeova, koja je manje poznata javnosti, bila je ministarka za regionalni razvoj šest meseci tokom 2015, prethodno je u tom ministarstvu radila od 2012. godine i bavila se politikom na lokalnom nivou.

Rojters je citirao rumunskog političkog analitičara Mirčea Marijana koji je naveo da je predlog da Šajdeova bude premijer iznenadio i samo tvrdo biračko telo SDP-a. On je naveo da bi razlozi za blokadu njenog imenovanja mogli biti „državna bezbednost, jer je udata za sirijskog državljana, ili su u pitanju čisto politički razlozi”.

Britanska agencija navodi da se bliskost između lidera stranke i gospođe Šajde bazira na dugogodišnjem prijateljstvu, a Dragnea je bio i kum na njenom venčanju 2011. godine, kada se udala za Sirijca, bivšeg savetnika u Ministarstvu poljoprivrede.

Agencija je objavila da je „Risi projekat”, organizacija istraživačkih novinara koja se bavi izveštavanjem u oblasti organizovanog kriminala i korupcije, saopštila da je ovog meseca suprug nesuđene kandidatkinje za premijera napisao poruku na svom „fejsbuk” profilu u kojoj je podržao sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Nasuprot privatnom mišljenju supruga kandidatkinje za premijera, spoljnopolitička orijentacija rumunskog predsednika je usmerena ka sasvim suprotnoj strani: strateškom partnerstvu sa SAD, NATO-om i EU, a ove godine je Rumunija postala i baza za protivraketni štit koji je NATO postavio zbog navodne pretnje od nuklearne opasnosti iz Severne Koreje i Irana.