Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ОПЕК смањује доток нафте Западу

Картел од јануара снижава производњу за око 1,2 милиона барела црног злата. – Остају неокрњене само пошиљке Кини, Јапану и Јужној Кореји
ОПЕК смањује доток нафте Западу
Седиште ОПЕК-а у Бечу (Фото:: Архива ОПЕК-а)

Берзе пред нову годину верују да ће ОПЕК од 1. јануара стварно смањити производњу црног злата за око 1,2 милиона барела дневно, о чему је картел – мимо свих очекивања посматрача – успео да се међу собом договори крајем новембра у Бечу.

Текуће поверење берзи у реч ОПЕК-а изражена је у новчаним вредностима: наиме, цена барела северноатлантске нафте (типа „брент”) постојано расте већ две седмице, да би јуче достигла вредност од 57,26 америчких долара.

„Цена нафте кретаће се у 2017. у распону 60–70 америчких долара”, прорекао је ове седмице Еулохио дел Пињо, министар енергетике Венецуеле. Прижељкивани раст цене стратешке сировине директно зависи од курса америчког долара (валуте у којој се углавном обрачунава петротрговина), залиха црног злата у САД и од снаге ОПЕК-а да одржи новембарско обећање о синхронизованом завртању славина.

Прве најаве указују да су чланице ОПЕК-а углавном увиделе да им се исплати да дејствују заједно. Ирак ће смањити производњу за 100.000–200.000 барела од јануара, најавио је Џабар ел Луаиби, министар енергетике те земље, при чему из Курдистана најављују да се неће придржавати тог „страног договора”. Венецуела ће од нове године снизити производњу за око 95.000 барела, поручује званични Каракас.

У међувремену, децембарски пословни потези Саудијске Арабије, а за њом и Кувајта указују да су водећи заливски петроснабдевачи муштерије унапред и без јавне објаве, поделили на важне и мање важне, сходно темпу привредног раста.

Та подела муштерија видљива је већ и из овогодишњих порука заливских нафташа рафинеријама у Азији и на Западу, као и профилу изнајмљених танкера на појединим фреквентним петрорутама, јављају америчка агенција Блумберг и британски Лојдс Лист.

Наиме, у првих девет месеци 2016. Саудијска Арабија је упућивала 3,1 милион барела дневно кључним азијским купцима попут Кине, Јапана и Јужне Кореје. У правцу обе Америке нафтна пошиљка Ријада била је тешка 1,2 милиона барела дневно, док је до Европе одатле стизало само 836.000 барела црног злата дневно.

Након одлуке ОПЕК-а да смањи производњу, саудијска државна нафтна компанија „Арамко” обавестила је пет водећих рафинерија у Азији да њихове уговорене испоруке за 2017. остају неокрњене. Саудијска Арабија је при том купцима у југоисточној Азији смањила „порције” за 2017, док је трилингу најјачих купаца: Кини, Јапану и Јужној Кореји продала све тражене количине.

Истовремено, Арамако је купце у Европи и Северној Америци кренуо да обавештава о смањењу испорука, у појединим случајевима чак за петину. Осим смањених количина усмерених ка Западу у 2017. заливске чланице ОПЕК-а мењају и састав палета нафте које нуде на тржишту (оне теже врсте су јефтиније, па ће их бити вероватно мање у понуди).

„ОПЕК жели да задржи улогу кључног снабдевача Азије. Избор танкерских рута картела у 2017. указује да ће доћи до рестрикције токова њихове нафте према САД и Европи”, истиче консултантска кућа „Петроматрикс” из Цириха.

Усредсређеност ОПЕК-а на потребе азијских купаца значи да ће купцима на Западу бити на располагању већи део производње сирове нафте у Црном мору, Западној Африци и у Северном мору. Агресивним залетом на купце у Азији, ОПЕК ће настојати да ускрати приступ западнијем крилу произвођача на тај терен. Како ће Саудијска Арабија, Русија и Иран синхронизовати петромаркетинг у Азији идуће године, када ОПЕК и још 11 држава смање збирно производњу за око 1,8 милиона барела дневно, није још јасно.

У међувремену, део нафте која се производи у Либији и Гвинејском заливу далеко је квалитетнија (има мање сумпора) од заливског црног злата. „Квака 22” је у чињеници да је већина рафинерија на Западу одавно „штелована” за прераду нафте са Арабијског полуострва.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.