Ђурић: Наставићемо да се боримо за оно што је наше

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић оценио је вечерас да је 2016. била година тешке борбе за српске интересе у нашој јужној покрајини, поручивши да ће та борба бити настављена и у предстојећој години са надахнућем и свешћу о вредности заједничког циља.

„То је борба коју водимо са надахнућем, зато што знамо за шта се боримо и колико је достојан и вредан труд који сви заједно треба да улажемо да бисмо сачували оно што је наше, а од наше истрајности и воље у великој мери зависи каква ће нам бити судбина у будућности, зато ћемо наставити да се трудимо и боримо и у 2017. години”, рекао је Ђурић у новогодишњем интервјуу за телевизију Мост.

Ђурић је 2017. описао као годину у којој ће коначно почети формирање Заједница српских општина, истакавши да Србе више не занима како ће се по том питању поставити албанска политичка елита.

„Они имају јасан избор. Или ће да поштују оно што је договорено, или ће то што је договорено бити спроведено без њих, и онда ће српски представници уз помоћ државе Србије утврдити и које надлежности, која врста послова и које институције су неопходни да би та заједница функционисала”, објаснио је Ђурић.

„Три пуне године Албанци, односно њихови политички лидери, нису прстом мрднули да испуне оно што су одговорили везано за формирање ЗСО. Стрпљењу је дошао крај. Сада је тренутак да се или испуне обавезе преузете споразумима, или ћемо ми сами почети да формирамо институције које су нам неопходно да бисмо могли да опстанемо, живимо и постојимо на овим просторима”, поручио је Ђурић.

Према његовим речима, и у деценијама комунистичке владавине Срби на КиМ су били изложени притисцима, присилном исељавању, забрани повратка. а у покрајину су долазиле и велике суме новца за откуп српских кућа, али је положај Срба данас гори него икада од Другог светског рата.

Истичући да су у институционалном смислу Срби на КиМ данас „ни на небу ни на земљи”, Ђурић је констатовао да старих институција или нема недовољно или не функционишу како треба, а Приштина кроз своје привремене институције српским представницима покушава да наметне сопствено виђење статуса Космета.

„Ми знамо да је наша држава Србија и зато хоћемо да изградимо ЗСО која ће институционално и финансијски бити повезана и са Београдом, а не затварамо врата да буде повезана и са приштинским институцијама”, казао је Ђурић.

Он је албанским политичарима у Приштини поручио да не траже од изабраних српских представника на КиМ да одлучују о статусу јужне српске покрајине, јер то није њихов посао.

„Албански политичари су све време хтели да на српске политичке представнике пребаце одговорност да они имплицитно дају некакав легитимитет њиховом виђењу статуса. То није њихов посао. Њихов посао је да раде оно што им је поверено у ресору, да решавају проблеме грађана и испуњавају елементе коалиционог споразума, као што је формирање нових општина са српском већином, стварање предуслова за економски развој српских средина, веће учешће у безбедносним, правосудним и политичким структурама и у општинама у којима Срби нису већина на КиМ”, објаснио је Ђурић.

Осврћући се на смењивање министра покрајинског Љубомира Марића, које је политички обележило крај 2016. године на КиМ, Ђурић је рекао да је Београд - пре свих председник Владе Србије - послао важну и озбиљну поруку, да нећемо дозволити покушај трговине српским гласовима и српским представницима на КиМ.

„Српски глас није роба и никоме нећемо дозволити да тргује српским гласом. Никада нећемо дозволити да српски представници буду декорација и монета за поткусуривање албанских политичких представника”, нагласио је Ђурић.

„Овде се не ради о страначким питањима и томе да ли ће на првом месту бити странка чији сам ја члан или странка чији је неко други члан. Овде се ради о томе да је, уз све наше симпатије према нашим странкама, императив и државни интерес да се не делимо. Важније од свега је да не дозволимо да било ко купује наше људе, то је граница која не сме да се пређе и свако ко пређе ту границу треба да зна да ће се суочити са нашив врло озбиљним отпором”, рекао је Ђурић.

Како је објаснио, српски политички представници са озбиљним разлогом не учествују у раду покрајинске владе и парламента, пре свега зато што ништа од онога што је било део коалиционог споразума албански политички представници нису испунили, због чега је и престала сврха учешћа српских представника у оваквим институцијама.

„Да би се та ситуација променила, први корак је да се приступи примени онога што је у моменту договарања њиховог учешћа у тим институцијама и договорено. Нису то никакви нереални захтеви, већ животни захтеви за наш народ на КиМ. Испуните минимум тих захтева па ће онда српски представници седети у тим институцијама и бити активан део тима”, поручио је Ђурић.

Коментаришући резолуцију приштинског парламента у вези са уређењем околине моста преко Ибра у Косовској Митровици, Ђурић је констатовао да надреално делује да, у политичким, економским и социјалним условима какви владају у нашој јужној покрајини, неко расправља на нивоу покрајинског парламента о једном комуналном питању и томе да ли ће нивелација улице бити висока 40 или 80 одсто сантиметара у односу на кружни ток.

Према његовим речима, сведоци смо политичке фарсе чија мета су Срби на КиМ, који реба да буду приказани као реметилачки фактор, а тим бацањем димне завесе треба да се скрене пажња са правих и суштинских проблема у покрајини.

„Политичари у Приштини нису ни по сопственим законима овлашћени да одлучују о комуналном уређењу и изгледу улица у северној Косовској Митровици, јер је потпуна надлежност за то на градоначелнику (Горану)Ракићу, који може не питајући било кога да одлучује самостално о томе. Они могу само да гледају. Нема разлога за такву врсту мешања у комунална питања. Тиме се шаље порука да немају поверења у српске представнике ни да одлуче о томе да ли ће степениште да буде високо 40 или 80 сантиметара”, рекао је Ђурић, преноси Танјуг.