Зашто се сујеверни не радују 2017. години

Ако сте сујеверни, 2017. годину у свом календару слободно можете да означите као кризну. Америчка агенција „Блумберг” недавно је своје читаоце подсетила да су све велике светске кризе почињале у години која се завршава бројем „седам”.

Још је свеже сећање на Велику депресију која је почела 2007. године. „Блумберг”, такође, подсећа да је источноазијска криза почела 1997. године на Тајланду и потом се у својим разним облицима шири по свету током следећих дванаест месеци.

Највећи шок у историји Волстрита догодио се 1987. године, када се догодио чувени „црни понедељак”. Било је то 19. октобра 1987. године, када су берзе широм света доживеле слом. Крах је почео у Хонгконгу, раширио се западно, пратећи временске зоне до Европе, стижући до Сједињених Америчких Држава. Индекс Дау Џонс пао је за 22,6 одсто. До краја октобра, берзе у Хонгконгу су пале 45,8, Аустралији 41,8, Шпанији 31, Уједињеном Краљевству 26,4, а Новозеландска берза је била посебно тешко погођена – падајући око 60 одсто.

Шалу на страну, Извештај Међународног монетарног фонда о глобалним економским перспективама за 2017. годину није толико алармантан, као што би сујеверни могли да помисле. Али, у њему су и те како наведени бројни ризици за стабилност светске привреде. Као највеће изазове за економију ММФ види политичку климу, слабе финансијске институције (претежно банке) на развијеним тржиштима и то што су многе компаније презадужене, када је о тржиштима у развоју реч.

Спољних ризика је, чини се, и те како свестан министар финансија Душан Вујовић. У Фискалној стратегији као изазове наводи и геополитичке тензије, као и брзину и исход преговора између Европске уније и Велике Британије. „Опоравак српске економије у великој мери зависиће од брзине опоравка еврозоне и региона. И по том основу повећања иностране тражње и прилива страног капитала, кретања иностраних каматних стопа, кретања цена хране, нафтних деривата и руде гвожђа на међународном тржишту”, написао је Вујовић у Фискалној стратегији.

Један од ризика за привредни раст односи се и на успоравање раста земаља у успону, пре свега Кине. И ако догодине Фед повећа каматне стопе, то би опет могло да доведе до смањеног прилива капитала у земље у развоју, што би у случају Србије појачало притиске на слабљење динара.

А што се унутрашњих околности тиче, они који се баве економским прогнозама предвиђају нам солидну годину. ММФ процењује да ће раст привредне активности бити 2,7 одсто, министар финансија Душан Вујовић буџет је скројио на процени да ће економија порасти за три одсто, док премијер Александар Вучић очекује раст од 3,5 до четири одсто. Што значи да ће грађани и привреда Србије догодине произвести додатних 1,1 до 1,4 милијарде евра.

Шта, осим ризика који долазе из светске економије, може да нам помрси рачуне? Пре свега, велики ризик су предузећа у државном власништву, нарочито она која бележе губитке, које субвенционишу грађани Србије и чије дугове преузимају порески обвезници.

На то упозорава и ММФ, који такође истиче да реформе јавног сектора морају да се убрзају. Посебно се касни са реформама образовног система, оценили су.

„Потребне су одлучне активности” да би јавна комунална и друга државна предузећа престала да представљају оптерећење по јавне ресурсе.

„У том контексту програм ће захтевати израду јасних планова за трајно решење или реструктурирање РТБ Бора, Ресавице, Петрохемије, Азотаре и МСК. Веома је битно да престане пракса финансирања слабих јавних субјеката и предузећа путем дуговања према Србијагасу и ЕПС-у”, упозорио је ММФ.