Само ме је Оливер Дулић притискао

.„Звао сам вас, господо, да вам саопштим једну веома непријатну ствар: долази нам ревизор.” Пошто у драми Николаја Гогоља „Ревизор” градоначелник објави ову лошу вест, у граду настаје паника. – Какав је ревизор? Има ли бркове? Мене само једно интересује – је ли генерал? – питају се Гогољеви јунаци.

А како изгледа кад у Србији Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ), са сарадницима прекорачи праг неког министарства? Ко се кога више плаши: политичари ревизора или ревизор политичара, Сретеновић открива у разговору за „Политику”.

– Немамо разлога да се бојимо ни политичара нити било кога. По кодексу, наша сарадња мора да буде професионална, заснована на стандардима ревизије. Нису нас досад доживљавали као иследнике.

У овом драмском комаду, кад ревизор стварно стигне у град, сви јунаци се „замрзну” на сцени и Гогољ је замислио да то траје минут и по. Како то изгледа код нас?

Можда је у почетку то тако изгледало. Било је одређених притисака и опструкција у раду и оних који су мислили да, уколико нам ускрате документацију, извештаја неће бити. Напротив, имамо механизме да се боримо против тога. Али, неки сад већ једва чекају да нас виде. Добијамо пуно пријава од запослених у локалним самоуправама и јавним предузећима. Верујте да нас позивају и мимо нашег програма.О притисцима сте увек нерадо говорили. Има ли ревизора над ревизором?

Искрено, притисака у смислу да ме је неко звао да чињеницу из извештаја прикријемо или не обелоданимо све што су ревизори установили – није било. Тако нешто није могуће јер је у посао укључен велики број људи. Имајући у виду методологију рада државне ревизије – то је неизводљиво. Ја сам генерални државни ревизор, за шта сносим сву одговорност. Виших ревизора изнад мене нема.

Било је, ипак, оних који су вас „учили послу”...

Са њима нисмо желели да полемишемо преко медија. Наши извештаји су коначни, не могу да се оспоравају пред надлежним судовима.

Зар и саветовати некога како да ради свој посао није притисак? Нарочито у Србији, где и даље реч политичара има већу тежину од представника независне институције…

Појединци су то покушавали, али се све, углавном, на томе завршавало. Нису успели у томе. Само једном ме је један министар позвао и рекао: „Мени сте већ припремили пријаве, могу ли ја да прођем без тога.“ Наравно да је одговор био негативан.

Ко је тај министар?

Бивши министар.

Реците конкретно...

Тражио је од мене да, ако већ подносим пријаву, да барем не буде први на списку објављеном на нашем веб-сајту. Није био први, али је био трећи.

Оливер Дулић?

Да.

Али зар то није притисак?

Немогуће је током поступка ревизије прикривати чињенице и било шта сакрити. Методологија то не дозвољава. То нас засад чува од сваке врсте притиска. 

Следеће године вам истиче други мандат. Да ли је то за вас искушење? Многе независне институције су политизоване у последње време, заштитник грађана је објавио кандидатуру за председника?

Знате да се као ревизор не бавим политиком. И истеком другог мандата остаћу политички неутралан. Коначно, према етичком кодексу, сваки ревизор потписује изјаву да се неће бавити послом који ће га професионално или морално дискредитовати.

Ви сте већ једном провучени кроз таблоиде када је ваша породична несрећа доспела на насловну страну „Курира”...

Као председник ДРИ ја сам јавна личност и не могу да будем заштићен. Али сам као и многи други доживео на својој кожи тежњу неких да неистинитим писањем и стварањем афера повећају тираж.Како сте то прочитали?

Нисам то баш прочитао као уцену, али као покушај каљања угледа јесам. О моралу и етици таблоида не желим да говорим и да трошим речи.

Чији је то био рукопис?

Нисам о томе размишљао, био сам оптерећен губитком таста и том породичном трагедијом.

Иако су извештаји ревизора извршни и на њих нема жалби, сведоци смо једног случаја који је и то оповргао у пракси. Реч је споровима које су грађани покренули против Националне службе за запошљавање. Да ли тиме суд угрожава независност ДРИ?

Тиме се, у суштини, не угрожава сама независност ДРИ, јер смо рекли своје, али држава због изостанка ефикасне сарадње судова и НСЗ има велике штете.

Критичари вам замерају што пријаве углавном подносите против бивших власти. Чиме можете да их разуверите?

Моји критичари превиђају једну битну чињеницу. Да ДРИ ове године ради надзор неког министарства за прошлу или претпрошлу годину. И онда се обично догоде ванредни или редовни избори. Наши извештаји најчешће угледају светлост дана када одређени министри више нису чланови владе. Отуда неки извлаче закључке да смо ми критичнији према претходној, а не актуелној власти.

Да ли вас поражава то што јавност дуго инсистира да се неки извештаји објаве, а кад се посао заврши, онда често ти документи остану непрочитани? Такав је случај био са ревизијом политичких партија...

Током те ревизије нисмо нашли неправилности за које је јавност највише била заинтересована. А реч је о корупцији. Али ми не можемо да измишљамо афере да бисмо задовољили јавност. Све неправилности које смо нашли смо обелоданили.

 Радили сте ревизије локалних комуналних предузећа. Када ћете ући у велика јавна предузећа као што су ЕПС и „Србијагас”?

Можда сте заборавили, али спровели смо ревизију у свим великим јавним предузећима, укључујући и „Србијагас” и ЕПС.  У некима смо ревизију спровели и по два пута за кратко време. Ревидирали смо и „Аеродром Никола Тесла”, као и „Коридоре”.

Какав је судски епилог ваших извештаја?

Генерално, нисмо задовољни брзином решавања судских спорова, али не могу ништа да коментаришем јер су судови независни органи.

Да ли се ненаменско трошење државних пара у Србији исплати?

Ненаменско трошење се никада и нигде не исплати. Следеће године обележавамо леп јубилеј – десет година рада. Пуног срца могу да кажем да је ДРИ израсла у институцију која бди над сваким динаром пореских обвезника. Свако ко троши јавни динар зна да ће једнога дана доћи на ред за ревизију и мораће да нам покаже како је газдовао јавним средствима.