Предизборна борба против лажних вести

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Када је двадесетосмогодишњи ватрогасац Едгар Велч ушао у једну пицерију у Вашингтону, наоружан двема пушкама, био је уверен да је у херојској мисији спасавања деце из тајне педофилске мреже на чијем челу је нико други до – Хилари Клинтон. Одмах је уперио пушку у запослене и тражио да му сместа покажу подземне тунеле и тајне канцеларије у којима држе заробљену децу, а када су избезумљени запослени почели да беже, он је кренуо насумично да пуца.

„Срце ми се распукло над помисли на патње невине деце”, рекао је касније Велч, који је умало побио госте и запослене ове пицерије само зато што је поверовао на лажну вест о томе да у подрумима овог ресторана (који иначе нема подрум) Клинтонова и шеф њене председничке кампање Џон Подеста држе децу коју продају педофилима за секс.

Тек после пола сата преговора са специјалним полицијским јединицама, Велч се предао, а његов случај је постао један од најсликовитијих примера докле све у савременом свету могу да доведу тенденциозно пласиране лажне информације, упаковане као вест.

Узимајући у обзир поједине процене да су овакве лажне вести имале утицаја на резултат избора за председник САД, није за чуђење што се страх од утицаја сличних „информација” на немачко јавно мњење појавио код владајућих немачких политичара девет месеци пре савезних парламентарних избора. Штавише, и демохришћани (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел и социјалдемократе (СПД) вицеканцелара Зигмара Габријела са сличним жаром најављују борбу против лажних вести, али и ботова на друштвеним мрежама, очигледно уочавајући да не смеју да изгубе битку на интернету.

„Сматрам да је разумно да пооштримо казне за циљане кампање”, рекао је за „Рајнише пост” посланик ЦДУ и шеф Бундестаговог одбора за унутрашње послове Анзгар Хефелинг, док је његов партијски колега Патрик Зенсберг истакао да би „дезинформисање са циљем дестабилизације земље требало да буде кажњиво дело”.

Слични предлог о томе да ширење лажних вести буде кривично дело стиже и од баварског демохришћанина Штефана Мајера, док је сама канцеларка на конгресу своје ЦДУ упозорила на ефекат лажних вести, истичући да држава мора да се „супротстави овом феномену и да га, ако је могуће, регулише”.

Њени социјалдемократски партнери у влади су већ изнели предлог да се ускоро донесе закон којим бу се друштвеним мрежама, које не уклоне лажне вести или говор мржње, наплаћивале папрено високе новчане казне.

„Уколико ’Фејсбук’, после одговарајуће провере, не обрише увредљив пост у року од 24 сата, онда треба да очекује појединачне казне до 500.000 евра”, изјавио је за политички магазин „Шпигл” шеф посланичке групе СПД-а у Бундестагу Томас Оперман, додајући да „Фејсбук” није искористио прилику да ефикасно регулише питање рекламације. „Сада желимо да законски обавежемо водеће платформе на тржишту, као што је ’Фејсбук’, да у Немачкој успоставе центар за законску заштиту, који ће бити доступан 365 дана годишње.”

Према његовим речима, та канцеларија би била одговорна за уклањање клевета, лажних и увредљивих садржаја.

Иако је оснивач и главни извршни директор „Фејсбука” Марк Закерберг одбацио као „сулуде” тврдње да су лажне вести обезбедиле Доналду Трампу победу на изборима, његова компанија је најавила да ће увести инструменте за спречавање ширења лажних вести на својој платформи, и то тако што ће увести могућност да корисници означе чланке за које сматрају да су лажни, а које ће компанија потом проверити. Док не дође до промене, спорни чланци ће се појављивати у нижем делу корисничког прегледа новости.

Није само Трампова победа подстакла немачке политичаре да размишљају о предизборној борби против лажних вести и говора мржње на друштвеним мрежама. Ефекат ових појава се већ могао видети и у Немачкој, и то међу стотинама случајева напада на избеглице и домове у којима су смештени.

Примера ради, у западнонемачком граду Алтена један ватрогасац и његов пријатељ су признали да су подметнули пожар у кући у којој је спавало седморо сиријских избеглица, јер су се „плашили провала, крађа, насиља и сексуалних напада”. У граду Ешебургу је један финансијски службеник бацио запаљиву направу на једно склониште за избеглице, при чему је после у судском процесу рекао како је себе видео као „заштитника жена и деце”. Ови примери потврђују да је и Немачка већ имала свог Велча који је поверовао у све више лажи и говора мржње према око милион и по тражилаца азила који су за протекле две године дошли у земљу.

И док све више европских лидера, а међу њима и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, позивају компаније које руководе друштвеним мрежама да се потруде у борби против ширења лажних информација, европски борци за права на интернету се томе оштро противе. Они истичу да се тиме од приватних профитно оријентисаних компанија, као што је „Фејсбук”, праве арбитри за истину и својеврсни законодавци, судије и извршитељи слободе комуникације. Поједини британски угледни медији се већ питају да ли ће „Фејсбук” онда велики број објава текстова таблоида уклонити јер су лажни.

У јеку расправе о санкционисању лажних вести, „Шпигл” сазнаје да је немачко министарство унутрашњих послова већ предложило оснивање центра за борбу против дезинформација, за чије креирање ће главну улогу имати Савезна канцеларија за штампу, на чијем челу је портпарол Меркелове – Штефен Зајберт. Како сазнаје „Шпигл”, МУП у свом предлогу истиче да су на лажне вести посебно подложне или рањиве одређене групе, као што су „руски Немци” и особе турског порекла, те предлаже да се са овим групама „интензивира рад на политичком образовању”.

Осим тога, МУП позива све странке да се сагласе да неће у кампањама користити лажне вести и ботове на друштвеним мрежама, предлажући им да за наредне покрајинске изборе, који се крајем марта одржавају у Зарланду, успоставе основна правила предизборне кампање. Како сада ствари стоје, на овај кодекс тешко ће наговорити управо странку чијег се успеха етаблиране странке највише плаше. Функционери Алтернативе за Немачку су већ са поносом најавили да користе ботове на друштвеним мрежама, додајући да једино тако имају шансу да као мала странка до што више људи пренесу своје политичке идеје.