Predizborna borba protiv lažnih vesti

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Kada je dvadesetosmogodišnji vatrogasac Edgar Velč ušao u jednu piceriju u Vašingtonu, naoružan dvema puškama, bio je uveren da je u herojskoj misiji spasavanja dece iz tajne pedofilske mreže na čijem čelu je niko drugi do – Hilari Klinton. Odmah je uperio pušku u zaposlene i tražio da mu smesta pokažu podzemne tunele i tajne kancelarije u kojima drže zarobljenu decu, a kada su izbezumljeni zaposleni počeli da beže, on je krenuo nasumično da puca.

„Srce mi se raspuklo nad pomisli na patnje nevine dece”, rekao je kasnije Velč, koji je umalo pobio goste i zaposlene ove picerije samo zato što je poverovao na lažnu vest o tome da u podrumima ovog restorana (koji inače nema podrum) Klintonova i šef njene predsedničke kampanje Džon Podesta drže decu koju prodaju pedofilima za seks.

Tek posle pola sata pregovora sa specijalnim policijskim jedinicama, Velč se predao, a njegov slučaj je postao jedan od najslikovitijih primera dokle sve u savremenom svetu mogu da dovedu tendenciozno plasirane lažne informacije, upakovane kao vest.

Uzimajući u obzir pojedine procene da su ovakve lažne vesti imale uticaja na rezultat izbora za predsednik SAD, nije za čuđenje što se strah od uticaja sličnih „informacija” na nemačko javno mnjenje pojavio kod vladajućih nemačkih političara devet meseci pre saveznih parlamentarnih izbora. Štaviše, i demohrišćani (CDU) kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrate (SPD) vicekancelara Zigmara Gabrijela sa sličnim žarom najavljuju borbu protiv lažnih vesti, ali i botova na društvenim mrežama, očigledno uočavajući da ne smeju da izgube bitku na internetu.

„Smatram da je razumno da pooštrimo kazne za ciljane kampanje”, rekao je za „Rajniše post” poslanik CDU i šef Bundestagovog odbora za unutrašnje poslove Anzgar Hefeling, dok je njegov partijski kolega Patrik Zensberg istakao da bi „dezinformisanje sa ciljem destabilizacije zemlje trebalo da bude kažnjivo delo”.

Slični predlog o tome da širenje lažnih vesti bude krivično delo stiže i od bavarskog demohrišćanina Štefana Majera, dok je sama kancelarka na kongresu svoje CDU upozorila na efekat lažnih vesti, ističući da država mora da se „suprotstavi ovom fenomenu i da ga, ako je moguće, reguliše”.

Njeni socijaldemokratski partneri u vladi su već izneli predlog da se uskoro donese zakon kojim bu se društvenim mrežama, koje ne uklone lažne vesti ili govor mržnje, naplaćivale papreno visoke novčane kazne.

„Ukoliko ’Fejsbuk’, posle odgovarajuće provere, ne obriše uvredljiv post u roku od 24 sata, onda treba da očekuje pojedinačne kazne do 500.000 evra”, izjavio je za politički magazin „Špigl” šef poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu Tomas Operman, dodajući da „Fejsbuk” nije iskoristio priliku da efikasno reguliše pitanje reklamacije. „Sada želimo da zakonski obavežemo vodeće platforme na tržištu, kao što je ’Fejsbuk’, da u Nemačkoj uspostave centar za zakonsku zaštitu, koji će biti dostupan 365 dana godišnje.”

Prema njegovim rečima, ta kancelarija bi bila odgovorna za uklanjanje kleveta, lažnih i uvredljivih sadržaja.

Iako je osnivač i glavni izvršni direktor „Fejsbuka” Mark Zakerberg odbacio kao „sulude” tvrdnje da su lažne vesti obezbedile Donaldu Trampu pobedu na izborima, njegova kompanija je najavila da će uvesti instrumente za sprečavanje širenja lažnih vesti na svojoj platformi, i to tako što će uvesti mogućnost da korisnici označe članke za koje smatraju da su lažni, a koje će kompanija potom proveriti. Dok ne dođe do promene, sporni članci će se pojavljivati u nižem delu korisničkog pregleda novosti.

Nije samo Trampova pobeda podstakla nemačke političare da razmišljaju o predizbornoj borbi protiv lažnih vesti i govora mržnje na društvenim mrežama. Efekat ovih pojava se već mogao videti i u Nemačkoj, i to među stotinama slučajeva napada na izbeglice i domove u kojima su smešteni.

Primera radi, u zapadnonemačkom gradu Altena jedan vatrogasac i njegov prijatelj su priznali da su podmetnuli požar u kući u kojoj je spavalo sedmoro sirijskih izbeglica, jer su se „plašili provala, krađa, nasilja i seksualnih napada”. U gradu Ešeburgu je jedan finansijski službenik bacio zapaljivu napravu na jedno sklonište za izbeglice, pri čemu je posle u sudskom procesu rekao kako je sebe video kao „zaštitnika žena i dece”. Ovi primeri potvrđuju da je i Nemačka već imala svog Velča koji je poverovao u sve više laži i govora mržnje prema oko milion i po tražilaca azila koji su za protekle dve godine došli u zemlju.

I dok sve više evropskih lidera, a među njima i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, pozivaju kompanije koje rukovode društvenim mrežama da se potrude u borbi protiv širenja lažnih informacija, evropski borci za prava na internetu se tome oštro protive. Oni ističu da se time od privatnih profitno orijentisanih kompanija, kao što je „Fejsbuk”, prave arbitri za istinu i svojevrsni zakonodavci, sudije i izvršitelji slobode komunikacije. Pojedini britanski ugledni mediji se već pitaju da li će „Fejsbuk” onda veliki broj objava tekstova tabloida ukloniti jer su lažni.

U jeku rasprave o sankcionisanju lažnih vesti, „Špigl” saznaje da je nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova već predložilo osnivanje centra za borbu protiv dezinformacija, za čije kreiranje će glavnu ulogu imati Savezna kancelarija za štampu, na čijem čelu je portparol Merkelove – Štefen Zajbert. Kako saznaje „Špigl”, MUP u svom predlogu ističe da su na lažne vesti posebno podložne ili ranjive određene grupe, kao što su „ruski Nemci” i osobe turskog porekla, te predlaže da se sa ovim grupama „intenzivira rad na političkom obrazovanju”.

Osim toga, MUP poziva sve stranke da se saglase da neće u kampanjama koristiti lažne vesti i botove na društvenim mrežama, predlažući im da za naredne pokrajinske izbore, koji se krajem marta održavaju u Zarlandu, uspostave osnovna pravila predizborne kampanje. Kako sada stvari stoje, na ovaj kodeks teško će nagovoriti upravo stranku čijeg se uspeha etablirane stranke najviše plaše. Funkcioneri Alternative za Nemačku su već sa ponosom najavili da koriste botove na društvenim mrežama, dodajući da jedino tako imaju šansu da kao mala stranka do što više ljudi prenesu svoje političke ideje.