Европа није једносмерна улица

„Немачка континуирано подржава Србију и српску владу на њеном европском путу. Обећање се не сме прекршити, иако су обе стране данас свесне да је перспектива која је  2003. године постављена за пуноправно чланство Србије у Европску унију била веома, веома оптимистична. Од тог времена многе ствари су се десиле у Европи и свету, што утиче на успоравање процеса интеграције. Но, не треба одустајати од циља већ марљиво радити на његовом достизању и градити поверење пре свега код млађих генерација”, каже Урсула Кох-Лаугвиц, директорка београдске канцеларије Фондације „Фридрих Еберт” у Београду. Она додаје и да је свако отворено поглавље са ЕУ „као једна цигла, а стабилна кућа се гради од много цигли”.

Одговарајући на питање који је основни разлог због којег је Немачка средином прошлог месеца подржала отварање три поглавља са Србијом, Кох-Лаугвиц, у интервјуу за „Политику”, прецизира и да се заправо ради само о два поглавља „јер Хрватска меша одређене ствари у политику које су заправо директно неспојиве” и додаје да је то, изгледа, имајући у виду нове чланице ЕУ, „постао неки модеран вирус”.

Кох-Лаугвиц је на чело београдске канцеларије ове немачке фондације – основане у Немачкој далеке 1925. године као политичко наслеђе првог демократски изабраног председника те земље Фридриха Еберта – дошла недавно.

Фондација себе данас представља као промотора социјалне демократије (а Социјалдемократска партија, којој је ова фондација блиска, чланица је актуелне немачке владе). Између осталог, жели да допринесе демократији, правној држави и социјалној правди у нашој земљи, развоју немачко-српских односа, као и приближавању Србије ЕУ.

Следеће године у Немачкој су избори. Да ли ће ваша земља имати времена да се бави Србијом и регионом западног Балкана?

Избори су унутрашња политика једне земље и они представљају дијалог грађана, различитих партија и њихових програма за нови изборни период 2017–2021. Подсећам да смо после сваких избора у Немачкој имали промену владе, нове политичке већине добијале су изборе, но свакој влади и партији било је изнимно важно да у спољнополитичком смислу као земља останемо поуздан партнер и пријатељ без обзира на боју коју носи актуелна политичка опција. Лично сматрам да је то добро и исправно и да је у заједничком интересу да тако остане и након предстојећих парламентарних избора.

Посланици ће у наредном периоду бити у изборној кампањи и у својим изборним јединицама дискутовати са својим бирачима – али то је тако сваке четврте године!

Социјалдемократска партија Немачке је почетком 2016. представила смернице за бржу и лакшу интеграцију региона западног Балкана у Европску унију. Шта је до сада од тога остварено?

Не смемо заборавити да је СПД мањи партнер у великој коалицији. Коалиција се мора базирати на компромисима како би се влади омогућило практично деловање. Нажалост, Демохришћанска унија и Хришћанско-социјална унија (ЦДУ/ЦСУ) све до краја изборног периода, у октобру 2017. године, нису желеле да учествују у конципирању заједничког става за бржу интеграцију региона западног Балкана. Преговори су де факто пропали због већег партнера, партије канцеларке Меркел. То значи да СПД након избора мора поново да тражи већинску подршку за своје настојање за бржу интеграцију западног Балкана.

Приликом представљања тих смерница за Балкан из Фондације „Фридрих Еберт” је речено да је ваша мисија да омогућите дијалог „између релевантних актера у Србији и Европи”. Шта сте конкретно урадили тим поводом?

Више од 50 догађаја које је Фондација „Фридрих Еберт” организовала током 2016. године представљају платформу за дијалог и  размену мишљења о актуелним домаћим и европским темама. Ови скупови су пружили прилику за анализирање политичких изазова и промишљање будућих сценарија у областима попут спољне, економске  и сигурносне политике, динамике приступних преговора Републике Србије, билатералних односа у региону, енергетске политике, социјалне Европе... Наравно, бавили смо се и тиме каква је будућност Европе уопште.

Раније је из ваше фондације упозоравано да поглавље 31 у преговорима Србије са ЕУ може постати горуће за Србију? Да ли и ви тако мислите?

ЕУ је много научила из проширења 2004. и 2007. године, што сада покушава и да примени. Мишљења сам да нека поглавља имају већу политичку тежину од других, те из тог разлога приступни преговори почињу са њима! Али процес преговора завршавамо тек када заједнички затворимо сва поглавља.

Криза је у ЕУ, шта ће бити са политиком проширења?

Добро питање! Да, Европа јесте у кризи, али главни узрок томе свакако није политика проширења! Европска идеја је постала велика и популарна кроз два дата обећања: благостање и мир. Обећање које се односило на благостање прилично посустаје од 2008. године, док је мир у Европи све више угрожен. И управо смо у последње две године видели да неке од земаља чланица критикују Европу у тренуцима када се од њих очекује солидарност са осталима или слабијима. Европа међутим није једносмерна улица!

Управо сте дошли на чело фондације у Београду. Какви су вам планови?

Пре свега ћу слушати и информисати се. Састаћу се са нашим партнерима, али и критичарима, разговарати са мојим тимом који већ дуго ради у Србији и на основу свега стећи слику и формирати мишљење.